Систематски напори да се угрози договор о новом имену Македоније, у комбинацији са појачаном сарадњом Анкаре и Москве, главни су разлози недавне ескалације напетости између Грчке и Русије, наводе дипломатски извори у анализи бриселског портала Euractiv.com.
Како преноси РСЕ, односи између Атине и Москве су се погоршали у последње време након одлуке грчке владе 11. јула да протера двојицу руских дипломата и забрани долазак још двојице.
Грчка влада је рекла да поседује доказе да су они покушали да подрију недавни договор између Грчке и Македоније, који би Скопљу требало да отворити пут ка уласку у НАТО. Атина наводи да је о томе информисала Русију већ дуже време.
Са друге стране, Кремљ је саопштио да САД стоје иза овог потеза, који је, према речима руског амбасадора у Атини, Андреја Мослова, „разочаравајући“.
Новинска агенција ТАСС је 19. јула известила да ће руски министар спољних послова Сергеј Лавров отказати планирани састанак у Атини у септембру, због напетости измеду две земље.
„Мислим да у тренутној ситуацији ова посета губи смисао, бар што се тице рокова о којима смо разговарали, то јест у септембру“, рекао је он.
„Питали су да посете Атину и ми смо послали позив… Лавров је добродошао у Атину“, изјавио је грчки извор за Еурактив.
Грчки амабасадор у Москви је у петак позван у Министарство спољних послова Русије ради даљњих објашњења по питању протеривања двојице дипломата, али, како се наводи, нису најављене никакве контрамере.
И Скопље и Атина су, наводи се, упозорили Европску унију и САД на руску мобилизацију у региону уочи референдума о имену који ће се на јесен одржати у Македонији.
Македонски премијер Зоран Заев недавно је изјавио да је грчки бизнисмен који има блиске везе са Москвом платио грађанима Скопља да „врше насиље“ уочи референдума.
Поред тога, додаје се, министарка одбране Радмила Шекенриска је 13. јула изјавила да њена земља неће дозволити Москви да угрози споразум о имену са Грчком.
„Било је систематских напора од стране руских кругова да подрију споразум о имену,“ изјавили су дипломатски извори за Еурактив додајући да су такође покушали да појачају свој утицај у Грчкој православној цркви и код јерусалимског патријарха.
Како РСЕ наводи, нови однос снага у ширем региону је још један фактор који је допринео ескалацији напетости између Москве и Атине.
Приближавање Турске и Русије и њихове заједничке акције у сиријском рату су изненадили Атину.
Турска је традиционално била главни ривал Грчке и само је чланство обе државе у НАТО-у спречило њихов улазак у војни сукоб.
„Блиска сарадња у сиријском рату између Русије и Турске је појачала наше сумње“, изјавили су грчки извори и додали да је следеће забрињавајуће питање за Атину план Турске да купи руски ракетни одбрамбени систем С-400 у оквиру напора да појача одбрамбене способности у региону.
РСЕ подсећа да је агенција Ројтерс у априлу известила да је америцки државни секретар Мајк Помпео нагласио турском министру спољних послова Мевлуту Цавушоглуу „озбиљност америчке забринутости … у случају да они (Турска) остану при (договору о ракетном систему)“.
„Ово води већем опрезу у НАТО-у,“ казали су извори.
Међутим, из угла Атине, Турска такође појачава утицај код њених северних суседа.
Анкара уопште није неутрална по питању недавног договора о имену.
Са друге стране, Атина се нада да ће споразум о имену на крају окончати све јачи турски утицај на Балкану.
Грчки министар спољних пословаНикос Коцијас недавно је у интервјуу за Еурактив изјавио да Грчка неће „бити у окружењу када реши своје проблеме“ (са северним суседима).
Говорећи на скупу у Атини у четвртак, Коцијас је рекао противницима споразума о имену да стварна опасност није у поштеном споразуму са малом државом каква је Македонија, већ у њеном препуштању у руке Турске, наводи се.
„Зар нисмо у опасности (када Турска) тренира војску свих наших северних суседа и успоставља војне базе на северу“, упитао је Коцијас тада реторички.
Танјуг