О ДУХОВНОМ јединству Руса и Срба у обе државе говори се често, а тек завршени шести Фестивал класичне музике „Бољшој“ у Мокрој Гори потврда је да оно заиста живи и расте у садашњем времену. Александар Дибаљ, заменик генералног директора Компаније „Гаспром њефт“, истиче да престижна манифестација има сјајну будућност у још већем формату. И још много више, пројекти у вези с нашим заједничким историјским наслеђем и културом, наглашава један од најважнијих актера овдашње привредне и друштвене сцене, у фокусу су „Гаспром њефта“.
* Какве су ваше импресије о шестом издању Музичког фестивала „Бољшој“?
– Може се рећи да је „Бољшој“ (на српском „велики“) постао још већи: у овој години је дужи за један дан и у њему је учествовао рекордан број младих музичара из Русије, Србије и Републике Српске. Фестивал је добио веома широку покривеност у руским и српским медијима. Можда је због тога атмосфера постала још енергичнија. По други пут за шест година дошла нам је светска звезда – руски пијаниста Денис Мацујев. Видели сте како је емоционално он свирао, како га је публика дочекала са ентузијазмом.
* Како је дошло до сарадње са Емиром Кустурицом и до реализације идеје о Фестивалу руске класичне музике?
– Пре више од шест година замолили смо Емира да размисли о неком великом културном пројекту који би још једном нагласио духовну везу између Србије и Русије. Професор Кустурица сматра да је музика универзална и највећа уметност. А руска класична музика, нема сумње, очигледна је предност наше земље, један од њених основних брендова. Као резултат свега тога, професор Кустурица је предложио да се покрене фестивал руске музике у српском етно-селу које је он изградио на основу сценографије његовог филма „Живот је чудо“. И ево, већ шест година заједно организујемо овај музички фестивал.
* Да ли, по вашем мишљењу, фестивал „Бољшој“ има извесну будућност у годинама које долазе?
– Фестивал има сјајну будућност! Сада се код Емира појавила идеја да фестивал буде интернационални, тако да би, не само гости, већ и такмичари били из различитих земаља. Али обједињавале би их Србија и Русија.
* Молим вас да издвојите социјалнe и културне пројекте „Гаспром њефта“ у Србији?
– У Србији смо се фокусирали на пројекте у вези с нашим заједничким историјским наслеђем и културом. А фестивал „Бољшој“ је наш најграндиознији, али не и једини културни пројекат у Србији. Између осталог, ту је, на пример, и мозаично осликавање куполе Храма Светог Саве на Врачару у Београду. Већ смо све завршили, и у присуству српског патријарха и председника Србије свечано је предали Храму. Ово је веома значајан пројекат за очување културног и историјског наслеђа српског народа. Такође, он наглашава историјску везу наших земаља – уосталом, Свети Сава је започео свој црквени пут из руског манастира на Атосу.
Осим тога, „Гаспром њефт“ је обновио Руску некрополу у Београду, укључујући капелу, споменик Николају II и гробове Руса који су се после револуције нашли у Србији. Ово је заједничка руско-српска историја, то је споменик, укључујући и војнике Првог светског рата, у којем су се Руси и Срби борили заједно. Наравно, поред ових великих пројеката, подржавамо и многе друге културне и образовне иницијативе у Србији.
* А што се тиче спорта?
– Били смо и остали партнери фудбалског клуба и омладинске академије „Црвена звезда“. Последњи успеси клуба нас радују, по њиховим резултатима видан је очигледан напредак.
* Знамо да волите Србију. Можете ли нам рећи нешто више о својим првим утисцима о нашој земљи?
– Била је то 1983. година, мој отац је радио више од годину дана на војном аеродрому пука „Змај“, близу Београда. Моја мајка и ја смо стигли из Москве у Београд возом, тада је постојала директна железничка веза између наших престоница. Велика Југославија је била у процвату и Београд памтим као веома модеран и развијен град. Урбана изградња је била активна, Сава центар се управо био отворио, у граду су се константно изводили концерти познатих светских поп и рок извођача. Заправо, земља је апсолутно живела у светском контексту и била отворена за све што је ново. Људи су изгледали срећни, а град – просперитетан. Тада сам ишао у школу и Београд сам запамтио као сунчан, јужни град у којем живе људи који се радују животу, где је живот миран и где се веома добро односе према људима из Русије.
* Да ли сте задовољни пословањем „Гаспром њефта“ у Србији?
– Задовољни смо начином на који „Гаспром њефт“ ради у Србији, како сарађујемо са Владом, како се развија НИС. Треба имати на уму да када смо купили НИС, то је била стагнирајућа компанија са губицима и без икаквих изгледа. Сада је НИС постао профитабилна компанија која значајно доприноси буџету Србије. У протеклих девет година уложили смо у њен развој око две и по милијарде евра. НИС се од националне српске компаније претворио у значајног „играча“ на енергетском тржишту читавог балканског региона. И развој компаније се наставља.
* Ускоро ћете завршити изградњу новог постројења дубоке прераде нафте у Рафинерији нафте у Панчеву?
– Као резултат тога, ово предузеће ће постати једно од најбољих на свету по кључним показатељима ефикасности. И још поврх свега, први је НИС почео да се бави алтернативном енергијом и традиционалном електрогенерацијом. Тако, у сарадњи са „Гаспром енергохолдингом“, компанија ради на реализацији пројекта термоелектране на територији Рафинерије нафте Панчево. Планирамо да електрана почне с радом до краја 2020. године.
– Осим тога, НИС заједно с партнерима планира у Србији реализацију пројекта ветропарка Пландиште. Обим инвестиција за оба ова пројекта износи око 300 милиона евра. Тако да се НИС успешно развија и наше велике инвестиције већ дају уочљиве резултате за српску економију и такође стварају могућности за стратешки развој Србије у будућности.
Новости