Северна хемисфера трпи превисоке температуре, а климатске промене нису једини разлог, упозорава „Гардијан“.
Прошле недеље власти у Шведској су неуобичајено издале позив за међународну помоћ у спречавању све већих пожара који последњих дана избијају широм те државе.
Након више месеци без киша, уз високе темепратуре које су трајале недељама, шуме у целој земљи су се претвориле у буктиње, пише британски „Гардијан“.
Резултати су били застрашујући. Избио је низ шумских пожара, а до прошле недеље је више од 50 шума било у пламену, од којих су многе у арктичком појасу.
Држава позната по хладном и снежном времнену нашла се у неизбежној борби са пожарима те је била принуђена да потражи међународну помоћ.
Како наводи лист, на северном делу наше планете топлотни таласи су постали уобичајена појава узрокујући на десетине смртних случајева, пожаре и суше.
Широм северне хемисфере, у Северној Америци, на Арктику, Северној Европи и Африци забележене су рекордно високе ремпературе.
Метеоролошка станица у Алжиру у Сахари забележила је температуру од 51,3 степена Целзијусових, што је највиша температура икада забележена у Африци.
У Јапану где су температуре достигле 40 степени, људи су позвани на предострожност након што је број умрлих од врућина достигао 30, а хиљаде људи је смештено у болнице.
У Калифорнији је повећана употреба клима уређаја до те мере да је дошло до несташица струје.
Међутим, наводи лист, можда је највећи утицај интензивне врућине могао да се осети ове године у Канади где су температуре у периоду од 18 дана у Торонту биле изнад 30 степени.
Научници наводе да су се ове године на Земљи поклопили фактори који су толико моћни да премашују снагу чак и климатских промена.
Десетине људи умрло је од последица изразито топлог времена. Како пишу медији, мртвачница у Монтреалу је затрпана телима људи који су преминули због врућина, због чега су многа морала да буду смештена у друге делове града.
Према речима главног градског патолога, Монтреал никада до сада није имао сличан проблем.
Од врелине у Великој Британији истопио се кров Научног центра у Глазгову, док су травњаци широм земље спржени.
Тренутни топлотни талас постао је глобални проблем, наводи „Гардијан“. Ипак, и даље није јасно зашто је толико локација на северној полулопти захваћено оваквим временом.
Већина научника указује на низ фактора везаних за глобално загревање, али други упозоравају да постоји и нешто више.
„Последњих недеља измерене су неке екстремно високе темепратуре. Ипак, не треба прецењивати могућности климатских промена, јер је јасно да утичу и други фактори“, навео је Дан Мичел са Бристолског универзитета.
Један од тих фактора је струјни ток, језгро јаких ветрова на осам до 11 километара изнад површине Земље који дувају са запада на исток, и управљају временским приликама широм света. Понекад када су интензивни, ти ветрови доносе олује, а када су слаби доносе мирне дане, и то се тренутно дешава.
„Струјни ток је тренутно врло слаб, а резултат тога је да се подручја са високим атмосферским притиском дуго задржавају на истом месту“, истакао је Мичел.
Други фактори који стварају метеоролошке услове и који су довели до оваквих врућина обухватају значајне промене температура површине мора у северном Атлантику.
Ово је део феномена познатог као атлантска вишедеценијска осцилација. Заправо, ситуација је слична оној из 1976. године, када смо имали сличне температуре на Атлантику и непроменљив струјни ток. И наравно, ова година је била једна са највише суша, највише сунчаних дана и најтоплијих лета у Великој Британији у 20. веку“, рекао је професор Адам Скејф, из Канцеларије за метерорологију.
Ипак, једна је кључна разлика између ове и 1976. године, истакао је професор Тим Озборн, директор Климатске истраживачке јединице са Универзитета Источне Англије.
„Основа на којој ови ефекти данас функционишу је данас драстично другачија. Од 1976. године имали смо више деценија глобалног загревања, због раста емисије угљеника, што је значајно повећало глобалне темепратуре“, нагласио је Озборн.
Резултат је да ће сваки феномен, попут слабљења струјног тока, имати израженији ефекат него пре 40 година. Научници истичу да ће топлотни таласи постати чешћи и да ће се погоршати, како расте и емисија угљеника, а проблем се неће задржати само на копну.
„Имамо и морске топлотне таласе широм света. На пример, прошле године је дошло до морског топлотног таласа који је ударио у обалу Аустралије. Опустошио је огромне делове Великог коралног гребена. Ове појаве постају све чешће и интензивније, попут оних на копну“, казао је Мајкл Бороус Океанског института у Шкотској.
Танјуг