Председник Србије Александар Вучић састаће се данас са председником Израела Рувеном Ривлином. Ово ће бити прва званична посета једног израелског председника нашој земљи, а ако је судити по изјавама израелских званичника у Србији, реч је о историјској посети којом Ривлин показује да Израел придаје огроман значај Србији и међусобним односима.
Ривлин у Београд стиже из Хрватске, а амбасадорка Израела Фишер Кам уочи његовог доласка је навела да је било крајње време да дође до посете израелског председника Србији. Дотакла се и неизбежне теме, Косова.
„Израелу је важно да се постигне мирно решење за Косово. Сигурна сам да ће израелски председник Ривлин искористити посету да изрази наду за проналажење компромисног решења, које ће задовољити све. Надамо се најбољем за Србију и Балкан. Као пријатељска земља Србији и држава која се налази у веома осетљивој геополитичкој ситуацији, волели бисмо да Балкан просперира. Зато је нама важно да постоји мирно решење за овај дугогодишњи сукоб и сигурна сам да ће наш председник искористити прилику да изрази наду за проналажење решења које ће задовољити све. Задовољавајуће решење за све стране је најважнија гаранција да ће оно и трајати“, поручила је амбасадорка Израела, који иначе није признао Косово.
О посети, коју је назвао историјском и веома важном за обе државе, говорио је и председник Савеза јеврејских општина Србије (СЈОС) Игор Гинзберг. Он је указаоа да су политички и економски односи две земље све бољи и да то потврђује и велики број израелских инвеститора у Србији.
Он подсетио и на историјат односа две земље који су, каже, пролазили кроз разне фазе после Другог светског рата.
Подсећа да је Израел признат о стране Уједињених нација 1948.године и да је тадашња Југославија била једна од првих земаља, после САД и СССР, која је признала проглашење државности Израела.
“Уследио је период чланства СФРЈ у Покрету несврстаности у којем су биле скоро све арапске земље, па се Југославија прилагођавала томе због чега су односи са Израелом пролазили кроз кризне ситуације. Међутим, оно што се данас дешава може се сматрати најзначајнијим примером успона и побољшања односа Србије и Израела у сваком погледу“, рекао је Гинзберг и изразио уверење да ће посета Ривлина унапредити сарадњу две земље.
Истакао је да именовање улице у Земуну по Теодору Херцлу, којем ће данас присуствовати председници Србије и Израела, има огроман значај за јеврејску заједницу у Србију посебно јер је, каже, Херцл једна од највећих личности у новијој историји јеврејског народа.
Он је био оснивач покрета чија је основна идеја да Јевреји живе у једној држави. Веома смо поносни што је Град Београд одлучио да у Земуну једна улица добије име по Херцлу и то у делу града где су живели и сахрањени његови баба и деда – казао је ГинзбергКако је навео, у Краљевини Југославији је до 1941.године живело више од 80.000 Јевреја, а после Другог светског рата остало их је око 15.000 од чега је 12.000 живело у Србији, док их је после исељавања у Израел остало између пет и шест хиљада.
– Реч је о малој, али изузетно значајној заједници за јеврејство уопште, али и за саму Србију јер су Јевреји, иако у малом броју, ипак значајни по оном што дају култури, науци и уметности Србије -, нагласио је председник СЈОС.
Посета Хрватској: Равлин Хрватима очитао лекцију
Равлин је јуче боравио у посети Спомен подручју Јасеновац са хрватском председницом Колиндом Грабар Китаровић. Они су посетили меморијални музеј у и положили венце код споменика Јасеновачки цвет.
И док је хрватска председница прво изразила „дубоку тугу због свих жртава Холокауста“ у усташкој Независној Држави Хрватској, недуго потом је на том истом месту говорила и о дешавањима у Сребреници, Вуковару и Шкабрњ, те о „агресији“ којој је Хрватска, према њеним речима, била изложена током деведесетих година прошлог века.
Либерални портали у Хрватској напомињу потпуно неумесан иступ Китаровићеве, која је на месту великог страдања људи у Другом светском рату, настојала да постави знак једнакости са дешавањима у ратовима током деведесетих.
„Савремена Република Хрватска утемељена је на антифашистичкој борби и на Домовинском рату који је за нас био јако важан јер нам је напокон донео слободу. Били смо присиљени обранити се од агресије која је са собом донела страшне злочине и разарања. Након Другог светског рата били смо уверени да се ништа слично не може поновити на европском тлу. А онда су се догодиле трагедије Шкабрње, Вуковара и Сребренице. Те нам трагедије сведоче како мир и вредности људскости и демократије никада не смемо узимати здраво за готово“ – рекла је Китаровићева.