Србију и Израел везују слични снови, сличне трагедије, света места и апсолутно исте тежње да будемо „свој на своме“, рекао је председник Србије Александар Вучић на церемонији именовања улице по оцу модерне државе Израел Теодору Херцлу, којој је присуствовао председник Израела Рувен Ривлин.
„Србија, иако ‘пати’ од подела, зна као некада Земунац Теодор Херцл, да, када се нешто науми то више није сан“, рекао је председник Србије и додао: „Убеђени смо да можемо веома брзо да констатујемо да имамо снажну, никада снажнију, слободну, независну и у свему дефинисану Србију“.
Вучић се нашалио да Београђани сањају да бар једног дана буду Земунци и да је он поносан што је данас Земунац и што може са председником Израела да отвори једну улицу.
„Српско-јеврејско пријатељство је старо и искрено пријатељство. Новембра 1917, тачно 20 година пошто је на првом ционистичком конгресу установљена ционистичка организација и Херцел постао њен први председник, а на којој је усвојена Балфурова декларација са обећањем формирања јеврејске државе. Србија је прва земља која подржала декларацију и оснивање јеврејске државе“, подсетио је председник.
Рекао је да су две земље и народи пријатељи са сличним сновима, сличним, „језивим“, трагедијама, са светим местима и апсолутно истим тежњама да будемо свој на своме, да имамо право на независни живот, укључујући право на прављење грешака и њиховом исправљању.
Захвалио се Ривлину на речима које је изговорио, а према директору Визентал центра Ефраиму Зурофу, навео је Вучић, ниједан израелски председник није у протекле две деценије тако добро говорио у Јасеновцу, на месту великог страдања српског, јеврејског и ромског народа.
„Заједнички нећемо дозволити да нам затру истину, склањају и удаљавају од онога што је наша прошлост, што је наша бол. Наш задатак је да спречимо све оне који би да то понове у будућности, и да знамо како да се заштитимо, сачувамо и одбранимо“, објаснио је Вучић.
Први председник Израела који је посетио Србију
Он је рекао да се, у време када је Херцл постављао својим идејама темеље данашњег Израела, суочавао са истим изазовима са којима се суочава данас Србија, тражећи сопствено место у свету, пуну независност и самосталност у доношењу одлука.
Председник Израела Рувен Ривлин ( фото : Лола Ђорђевић)
„Нејединство, подела на исток и запад, духовни цион, све су то била проклетства која су пратила Херцлов пут, који се завршио стварањем модерног Израела“, подсетио је Вучић.
Он је казао да Србија данас још пати од истих таквих подела, али да је убеђен да можемо веома брзо да констатујемо да имамо снажну, никада снажнију, слободну, независну и „у свему дефинисану Србију“.
„Ви сте први председник Израела који је посетио Србију. Хвала што сте вечерас са нама у Земуну, Београду. За нас је то велика част, јер су Срби увек и у најтежим тренуцима, када су други бежали од Јевреја, увек били заједно са њима и делили судбину, и у најтеже време показали ко су добри људи, који заслужују ваше поштовање“, поручио је Вучић.
Откривена табла са именом Теодора Херцла
Председници Србије и Израела открили су у Земуну таблу са именом Теодора Херцла, аустроугарског новинара и писца који је ушао у историју као отац идеје модерне израелске државе. Том свечаном церемонијом једна улица у Земуну добила је званично име по Херцлу.
Церемонији је присуствовала и председница Скупштине Маја Гојковић, као и велики број грађана Земуна и представника јеврејских организација.
Херцл је био новинар, писац и драматург јеврејског порекла, који је у светској историји познат као отац идеје модерног Израела.
Рођен је 1860. године у Будимпешти, а 1878. са породицом се одселио у Беч где је стекао звање доктора правних наука, али његово порекло везано је за Земун, где су живели чланови његове породице, а Херцлови баба и деда сахрањени су на земунском јеврејском гробљу.
Херцл је 1891. године постао дописник из Париза утицајних бечких новина, а у том периоду суочио се са решавањем јеврејског питања. Сматрао је да се то питање може решити стварањем јеврејске државе.
Објавио је књигу „Држава Јевреја“ 1896. године, која је наишла на бурне реакције и одбијање елите, али су његове идеје наишле на ентузијазам бројних Јевреја који су у њему видели Мојсија савременог доба.
Херцл се све више залагао за ционистичке идеје и настојао да од турског султана добије сагласност у вези са правом Јевреја да се населе на тлу Израела.
Није доживео да види остварење своје визије, пошто је преминуо 1904. године, а после оснивања државе Израел.
Херцлови посмртни остаци су, према његовој последњој жељи, пренети у Јерусалим 1949. године.
http://www.rts.rs/