Ако си Црногорац пиши на латиници, а ако си Србин ето ти ћирилице. Ово је слика и прилика данашње Црне Горе у којој насупрот уставној одредби о равноправности писама у јавној комуникацији, ћирилица подно Ловћена има статус дозвољеног, али не и обавезујућег писма.
Међутим, министар просвете Дамир Шеховић не мисли да има дискриминације:
„У Црној Гори је обезбеђена равноправност латиничног и ћириличног писма“, категоричан је министар.
Ипак, оно што се може видети јесте да су на латиници сви путокази, називи установа, обрасци, рачуни, док је ћирилица остала у ретким називима државних институција и на гробљима.
Након доношења Устава 2007. у коме је такозвани црногорски промовисан као „службени језик“, тј. „језик државе“, латиницом су исписани сви државни обрасци, рачуни за струју, комуналије. Целокупна комуникација државе и грађана одвија се на латиници – каже за „Новости“ професор српског језика Веселин Матовић.
Латиница је постала „латиногорица“, писмо тзв. црногорског језика, да би се он, пошто им се нису примила два нова слова у азбуци иколико разликовао од свог оригинала – потиснутог српског, који се тако ограничава на ћирилицу, не само у пракси него и у законодавству, као у случају Закона о јавним исправама.
Он појашњава да, ако, рецимо, тражите у Црној Гори да вам лична карта буде написана на српском језику, то значи да ће вам, по Закону о личним исправама, име и презиме бити уписани ћирилицом, а сви остали подаци латиницом, што би требало да значи на „црногорском, као службеном“ или „државном“.
Нећете више наћи ниједаног аутора у Црној Гори који се држи српског језичког идентитета а да своје дело штампа латиницом, као што, опет, нема ни оних с друкчијом језичком легитимацијом који за тај посао користе ћирилицу – каже Матовић. – Тако је овде писмо, као нигде у свету, постало и национална, и језичка, и политичка, и идеолошка, па и естетска детерминанта.
Он упозорава да су аутори који се служе ћирилицом стигматизовани као „својеврсна књижевна герила, српски националисти, традиционалисти и митомани, потенцијални непријатељи државе“.
И, као такви одстрањени су с јавне сцене, лишени права на државне награде и признања, на радна места у државним институцијама, на упис у школске програме и уџбенике – додаје наш саговорник.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оценио је да патријарх Иринеј није случајно рекао да је СПЦ у Црној Гори горе него у турско време.
Сада Брозови ђаци хоће да стварају своју цркву. Можете да замислите безбожници, па чак и муслимани који подржавају секту овога Мираша Дедеића, хоће да стварају цркву – рекао је Амфилохије.
Према његовим речима, због тога је патријарх СПЦ Иринеј „можда и оштро рекао једну реч“.
В. КАДИЋ
http://www.novosti.rs/