На помињање могућности поделе Косова или размене територија многи у Скопљу се најеже, пише „Дојче веле“.
Саговорници DW напомињу да Македонију може погодити домино-ефекат решавања косовског питања те да зато треба пожурити у НАТО.
Македонија мора да отвори четворо очију како је не би ударили нови ветрови из северног суседства. У Србији се ствари у погледу питања Косова убрзавају, а јавност се интензивно припрема за некакво решење. Из иступа више српских званичника и самог председника Вучића могло се закључити да је на столу и те како стара прича о подели Косова или замени територија.
Како је у загребачком недељнику „Глобусу“ на основу својих разговара са Вучићем проценио новинар Дарко Худелист, идеја српског председника је мање-више „Север Косова у замену за признање“, премда признање не мора бити експлицитно.
Приштински лист Газета експрес јавља да су се у том правцу „договорили“ председници Трамп и Путин на недавном састанку у Хелсинкију.
Према дипломатским изворима ДW у Скопљу, ове идеје нису нове, али су до сада изношене само као пробни балони или пак у закулисним преговорима.
Подела Косова или размена територија је стара идеја националиста у Београду и Приштини, каже Стево Пендаровски, координатор за припрему Македоније за чланство у НАТО.
Та идеја, према његовим речима, никада није добила подршку у релевантним међународним круговима који су у процесу распада Југославије инсистирали на раније успостављеним административним границама њених република те покрајине КиМ.
Од Дејтона до данас
Пендаровски приче о договору Трампа и Путина о Косову назива „шпекулацијама“ чији је узрок темељно непознавање тога како функционише светска политика.
„Од Другог светског рата велике геополитичке комбинације и подела интересних сфера никада се нису договарале на билатералним сусретима. Арапско пролеће или анексија Крима само су два од бројних примера.“
„Став о томе да не сме бити новог повлачења граница на Балкану – јер то сигурно узрокује домино-ефекат у региону – познат је одавно и примењен без изузетка: од Дејтона, па све до последње одлуке косовског парламента о демаркацији границе са Црном Гором, која је испослована масовном дипломатском артиљеријом“, каже Пендаровски за DW.
Наш саговорник је уверен да ће решење косовског проблема бити такво да не угрожава регионалну безбедност и каже да два кључна елемента већ дуго фигурирају у међународној заједници: „Београд неће експлицитно признати косовску независност, али ће морати да успостави дипломатске односе са Приштином. Друго, Срби на северу ће добити одређени степен аутономије која неће смети да се назива ‘аутономијом’.“
Македонска политичка елита је веома заинтересована да се међуетнички проблеми у суседству не решавају територијално, то јест новим разграничењима и прекрајањем мапа. Јер најмање четвртина грађана су етнички Албанци, углавном концентрисани на северозападу земље.
Стево Пендаровски каже да Македонија не треба да дрема и чека да системске домаће проблеме реши неки светски центар моћи.
„Напротив, Македонија треба сама да их реши и да спремна чека разрешење последњег крупног регионалног питања (Косова, прим. ред.) за које нико не може искључити да у одређеном контексту неће произвести негативне импликације по нас.“
Журба у НАТО
Наши извори из дипломатских кругова уверени су да брзо чланство Македоније у НАТО те отворени пут ка ЕУ могу гарантовати да Македонија не буде колатерално увучена у регионалне проблеме.
Један од наших саговорника истиче да му стога нису јасне препреке које „одређени политички субјекти“ у Македонији постављају пред одржавање референдума о договору Скопља и Атине о имену земље.
У преводу: што пре Грчка и Македонија до краја изведу ствар, што пре компромис око имена буде на снази – то пре улазак у НАТО који многи у Македонији виде као гаранцију целовитости земље.
„Зато је од ванредне важности за Македонију да успе референдум о договору са Грчком и то тако да се учврсти и унапреди македонски политички модел мултиетничке демократије који фаворизује интеграцију уместо подела“, каже за DW аналитичар Сашо Орданоски.
„Посебно што би евентуална подела Косова отворила дилеме будућности косовског ентитета и могућност спајања са Албанијом те на дуги рок дестабилизовала и Прешевску долину на нашој северној граници“, закључује он.
https://www.dw.com
/ http://www.novosti.rs/