Америчко посезање за стереотипима о Србима као о „жестоким момцима“ можда и није лоше, ако нас посматрају као некога ко је способан и вољан да брани свој интерес до самог краја, каже Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност.
Да ли је случајно то што су у само неколико дана амерички председник Доналд Трамп и његов специјални саветник и зет Џаред Кушнер посегнули за стереотипима о Србима и Црногорцима. Срби су „жестоки момци“ (таф пипл), а Црна Гора је мала држава са веома снажним и агресивним људима. И ту агресивност не треба будити, јер ето нама трећег светског рата, закључи Трамп.
Свестан да епитет „жестоки момци“ може бити различито схваћен, Кушнер је додуше додао да би било баш лепо да посети Србију. Видећемо. Позив му је током разговора у Вашингтону упутио шеф дипломатије Ивица Дачић.
Одакле потреба за „оживљавањем“ ових стереотипа који дуго нису били у оптицају и шта то заправо значи?
Клинички психолог Александра Јанковић већ на почетку разговора за Спутњик напомиње да израз „жестоки момци“ није случајно употребљен и да може да има и позитивну и негативну конотацију. Сваки стереотип може да се искористи да би се послала порука, истиче она и подсећа да су Срби, посебно током ратова деведестих година прошлог века, били окарактерисани као народ који је не само снажан, него и опасан.
Јанковићева напомиње да се од тих година променио однос према Србији и Србима, поготово данас захваљујући политици која је, како каже, сасвим друкчија, али и напомиње да се та врста стереотипа тешко мења и они увек могу да буду „извучени из кутије“ и буду искоришћени да се њима манипулише.
На питање како тумачити то што такве оцене изговара човек који је на челу најјаче светске силе, која врло агресивно брани своје интересе широм света, Јанковићева истиче да се у психологији то назива класичним механизмима пројекције и померања.
„Пројекција је данас један од најчешћих и најпримитивнијих механизама одбране. Када ви поседујете неку особину која је непожељна или радите нешто што је непожељно, најлакше је да за то оптужите другог, односно испројектујете на другог оно што је заправо ваша особина. To значи с једне стране пројекцију, а с друге стране померање. Политички речено, то је озбиљно спиновање“, објашњава клинички психолог.
Држава, односно политика која се показала веома агресивном, не само код нас него у многим земљама, мора да добије неко оправдање, наглашава Јанковићева, истичући да је потпуно могуће да неко ко је сâм пун агресивног набоја, види непријатеље у свима око себе.
„Тако заправо добије добру рационализацију за своје поступке — ја не могу да будем крив што то радим, када је то један агресиван народ према коме нема начина да се другачије поставите“, закључила је саговорница Спутњика.
Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност сматра да је то што су Трамп и Кушнер рекли последица чињенице да се од деведесете године ми у популарној култури у САД, у медијима и Холивуду, појављујемо управо као опасни момци који најчешће решавају проблеме агресивним путем. Међутим, он је уверен да тај општи став о нама, креиран у то време кроз неповољну медијску слику о Србима, ипак има и позитивне стране.
„Чињеница је да је Србија у геополитичким оквирима држава малих габарита, али ако нас посматрају као некога ко је способан и вољан да се брани и да брани свој интерес до самог краја, онда то и није тако лоше. То нам пружа одређену сигурност и основ да нећемо бити беспотребно испровоцирани или да ће неко ко је јачи ипак прво размислити да ли треба да улази у било какву врсту политичког конфликта или је боље да га избегне и да са нама ипак нађе неку тачку заједничког интереса“, оцењује саговорник Спутњика.
На питање зашто се баш сада посегло за старим стереотипима и да ли то носи неку поруку, Рајић каже да би да верује да је управо смисао у поруци, указујући да америчка администрација заузима другачији став него што је био до сада по питању Косова и Метохије и изналажења трајног решења тог проблема.
Овај геополитичар подсећа на најновију изјаву Трамповог саветника за националну безбедност Џона Болтона током сусрета са Дачићем, да је америчка политика на КиМ у последњих 30 година била на ауто-пилоту, дакле навођена алгоритмом који је био већ унапред уписан и просто се није прихватало да постоји и друга страна и другачије гледање на ту проблематику.
Рајић каже да му посезање за стереотипима заправо говори да у Трамповој администрацији, у Стејт департменту, али и у такозваној „дубокој држави“ све више промишљају шта би могло да буде то компромисно решење где једна страна на Косову и Метохији не би изгубила све, а друга добила све.
„Волео бих да ту поруку протумачим тако што они припремају сопствену јавност на чињеницу да ће Америка направити одређени заокрет када је у питању српско-албански конфликт на КиМ и да се Србима мора дати нешто да би дошло до трајног решења. Да би се објаснио тај заокрет у политици која се деценијама није мењала, америчку јавност треба припремити и презентовати јој да су Срби народ коме није страно да се за сопствени интерес бори до самог краја. И да је боље избећи такву ситуацију која би само допринела нестабилности региона, а самим тим и Европе, што Америци у овом моменту уопште није у интересу“, закључио је Рајић за Спутњик.
https://rs.sputniknews.com