Како се бивши председник Јерменије нашао на црном списку Пашињана

Одлука суда о хапшењу бившег председника Јерменије Роберта Кочарјан се тешко може назвати тријумфом правде, ако се осврнемо на узроке тих догађаја.

Вреди напоменути да, супротно свим демократским обећањима премијера Јерменије Никола Пашињана, правосудни и правни системи су остали непромењени и зависе од одлуке владе.

Кочарјан је ухапшен у петак, 27. јула за разбијања протеста 1. марта 2008. године. За то исти дело ће одговарати и генерални секретар ОДКБ-а кога оптужују и за рушење уставног поретка.

Зашто нови премијер Никол Пашињан организује поступак за дело од пре једне деценије против Кочарјана, који је у марту 2008. године био в.д. шефа републике? Покушаји да се томе припише „узурпација власти“ такође изгледају чудно, јер је он није „узурпирао“ за себе него за Сержа Саргсјана.

Али, Кочарјан, за разлику од другог, може представљати стварну претњу председнику владе. И из неколико разлога. Пре свега, хапшење бившег председника – је наставак истог „лова на вештице“ Пашињана који организује како би у политичкој арени елиминисао противније пре почетка процеса политичке и правне легитимности власти са којом актуелни премијер има проблем. Ствар је у томе да Пасхињан није лидер странке која је освојила парламентарне изборе. Зато је себе прогласио „народним премијером“, наглашавајући вољу народа током упитне револуције.

Кочарјан, заузврат, поред више милијарди долара, има велики утицај међу новијом владајућом елитом у земљи. Поред тога, према мишљењу стручњака, она ужива поверење и Москве, због чега је именован 2009. године, за директора независне руске корпорације АФК „Система“, чији је директор остао до данас.

Тако, за Пашињана Роберт Кочарјан није само јак политички противник, већ проруски политички ривал што је за тренутног премијера и његову политику изузетно неповољно.