Литванија је и даље главни противник тога да Србија у приступним преговорима са Европском унијом отвори поглавље 31, које се односи на спољну, безбедносну и одбрамбену политику и, како сада стоје ствари, њихова кочница, подигнута првенствено због односа Београда и Москве, неће попустити до краја ове године.
Оно што је врло необично, то је да су прошле четири године откако је завршен скрининг за ово поглавље, а из ЕУ још нема извештаја о њему.
О томе треба ли очекивати да Србија до краја године отвори поглавље 31 и због чега се тако дуго чека на скрининг извештај, министарка за евроинтеграције Јадранка Јоксимовић каже, за „Новости“, да је процедура преговора таква да, ако половином текуће године знате да није усвојен извештај, онда је jaсно да оно тешко може да се отвори до краја године:
Поглавље 31 уобичајено није било превише захтевно, али како су се међународни односи закомпликовали и саме државе ЕУ морале да се усаглашавају да би постигле консензус око неких питања, донекле су измењена и очекивања појединих чланица према кандидатима.
На питање да ли је Литванија једини противник унутар ЕУ да Београд начне и ово поглавље, Јоксимовићева објашњава да правила ЕУ кажу да је извештај са скрининга за поглавље 31 предмет затворене расправе у дипломатском формату између њених 28 чланица:
Треба разумети да у оцени сваког питања од значаја за спољну и безбедносну политику чланице полазе од сопствених националних интереса и да га консензусом подижу на ниво заједничке политике ЕУ.
Од земље кaндидата очекује се да усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ постигне постепено до чланства.
Координатор радних група за поглавља 30 и 31 Националног конвента о Европској унији и представник ИСАЦ фонда Игор Новаковић каже нам да друге земље нису тако дуго чекале на извештај о поглављу 31 и додаје да истраживања показују да проценат усклађености спољне политике Србије са ЕУ тренутно опада.
То се не односи само на мере које се тичу Русије, већ и политике према несврстанима, Африци, Кини… Литванија држи до става да неко ко жели да уђе у ЕУ већ у овој фази у којој је Србија треба да се усклађује са мерама Уније, а вероватно има и других чланица које деле њено становиште. Као што Србија има разлога да спроводи своју политику, тако и Литванија има своју – каже нам Новаковић.
Он указује на то да је ова држава веома скептична према Русији, али да иза њихове „рампе“ могу да постоје и други разлози, попут тога што Београд нема амбасаду у Вилњусу, већ ову земљу покрива на нерезиденцијалној основи из Варшаве као и да није пало у заборав што 2012. године кандидат ове земље није изабран за место председавајућег Генералном скупштином УН, већ је то био српски кандидат Вук Јеремић.
Молбу Влади Литваније да не спутава Србију на путу ка ЕУ изнео је протеклог петка у Београду шеф дипломатије Мађарске Петер Сијарто, после састанка са министарком Јоксимовић, али је питање са колико снаге Будимпешта, која је и сама у проблематичним односима са појединим чланицама ЕУ, може да се заложи и изгура ово питање.
ПРОБЛЕМ И ВОЈНЕ ВЕЖБЕ
Литвански шеф дипломатије Антанас Линкевичијус прошлог лета отворено је рекао да политика проширивања ЕУ мора да се преиспита на начин да се земаљама које „деле вредности и политику ЕУ“ отвори могућност чланства у ЕУ, а не да то имају и земље које „војно вежбају с Русијом“, а у чему је Србија могла да се препозна.
Д. Р. ЂОРЂЕВИЋ
http://www.novosti.rs