Ако Сочи самит о Сирији који повезује земље укључене у сукобу, као што су Турска, Иран, Русија и представника Уједињених нација, може довести до решења и стави тачку на сукоб који се ломи од 2011., то би значило крај ноћне море за цивиле и наду за расељена лица, било на територији Сирије или изван ње, који ће моћи да се врате кући.
Међутим, да би се постигло мирно решење овог сукоба, све стране укључене у овај сукоб морају се кретати у истом смеру. Нажалост, ово није тако. Овај сукоб је јасно показао три стране, које су супротстављене једна другој – с једне стране, сиријска влада, уз подршку Русије и Ирана, које су за очување територијалног интегритета земље и, сходно томе, уништавању терориста; с друге стране, Турска, која је пружала неку подршку терористима, нападајући Курде; и на крају, коалиција под вођством САД, чији је циљ био поделити земљу, под маском борбе против терориста, које такође финансирају и снабдевају оружјем. САД су покушале поново да спроведу либијски сценарио, у циљу искоришћавања богатства Сирије. У сиријским територијалним водама пронађено је седамнаест нафтних и гасних бунара.
Сиријска војска, захваљујући подршци Русије и Ирана, вратила је скоро сву своју територију, и сада је остало само неколико малих жарова отпора који неће дуго одолевати.
Лидери ЕУ проглашавају победу, али ко је заправо постигао ту победу? Наравно, не они, и не САД. Ако се миграциона криза ускоро реши, биће то захваљујући сиријској војсци и њеним савезницима, јер су они победници у овом сукобу, чак ико западни медији сто не признају јер би тако ојачали власт Асада, што они никако не желе. Ово видимо на примеру Француске, која обећава финансијску помоћ у случају одласка Асада. Слично сценарију рата на Балкану, када је НАТО интервенисао илегално као у Сирији, и бомбардовао цивиле и цивилну инфраструктуру и пружали финансијску помоћ само у случају хапшења Милошевића. Краће речено – историја се понавља.
САД нису за то да сама држава задржи своје богатство што се може видети и на примеру Русије, чија је територија такође пуна богатства. Сиријски мигранти који су дошли у Европу желе само једну ствар: да се врате кући.А када се неко меша у унутрашње ствари земље да би је дестабилизовао, он мора да преузме одговорност за последице. Зато се надамо да ће се овај сукоб решити што пре и да се неће поновити на другим местима. Надам се да ће насутпити владавина биполарног света са два супротстављена концепта и да више неће бити западне хегемоније, униполарног света.
Моник Хименез, француски блогер, јавна личност