Шта се крије иза плана Британаца да са седница Савета безбедности уклоне расправу о КиМ:

Настојања Велике Британије да као председавајућа Саветом безбедности током овог месеца не стави на дневни ред редован извештај генералног секретара Уједињених нација о ситуацији на Космету, како се тумачи, мотивисана су намером да се заташка стварно стање у овој српској покрајини.

Аргументацијом да у тзв. држави Косово не постоје горући проблеми, због којих би се трошило време светске владе за дебату, заправо се утабава стаза за пријем Косова у чланство УН.

Поводом намера Лондона да промени досадашњу праксу, по којој су се извештаји о КиМ подносили на свака три месеца, премијерка Ана Брнабић изјавила је јуче да су оне политички неискрене.

 То је неозбиљно, посебно од земље која је, и поред тога што излази из ЕУ, инсистирала да остане везана за решавање проблема и регионалну стабилност. Не могу да разумем да неко, с једне стране жели да буде домаћин састанка Берлинског процеса, а са друге, сматра да ситуација на КиМ није довољно релевантно питање да буде укључено на дневни ред седнице Савета безбедности УН. Не може бити и једно и друго , рекла је Брнабићева.

Премијерка је појаснила да је управо Велика Британија инсистирала да буде домаћин последњег самита Берлинског процеса, где се расправљало о ситуацији на Западном Балкану и регионалној стабилности, и истакла да је питање КиМ важно, не само за дугорочну нормализацију односа Београда и Приштине, већ и за свеукупну регионалну стабилност и сарадњу.

На сајту СБ УН јуче још није био објављен план рада за август, али је као напомена стајало да доспева време за извештај Унмика. Према процедури, петнаест чланица светске владе увек договарају шта ће бити теме дебата у наредном месецу, одлуке се доносе простом већином, и сам председавајући ту нема неке посебне ингеренције.

Иако се, према нашим сазнањима, Русија и Кина противе томе да се извештај о КиМ „заобиђе“, оне у овом случају немају право вета, а Србији не иде наруку то што у овом моменту већину у том телу чине државе које признају Косово.

Што се тиче става Русије о овом питању, њихов амбасадор у Београду Александар Чепурин рекао је недавно за наш лист да је ситуација на КиМ таква да седнице СБ УН о стању на КиМ треба да буду отворене за јавност и у истом ритму као и до сада, на свака три месеца.

Шеф скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун каже, за „Новости“, да је очигледно да западне државе теже да причу о КиМ избаце из Уједињених нација, а примећује и да су последњи извештаји генералног секретара светске организације били објективнији него неки раније и нису ишли у прилог Албанцима.

 Поента је да се прикрије истина о изузетно тешкој ситуацији на Космету и да се лажно прикаже напредак тзв. косовске државе, како би она могла да постане чланица Уједињених нација. Покушај да се ова тема избаци из УН је удар на дијалог Београда и Приштине и притисак на Србију да прихвати коначно решење за косовско питање које не иде у њену корист – сматра Дрецун.

НА последњој седници СБ посвећеној КиМ, одржаној у мају, Велика Британија, Француска, САД, Шведска, Пољска и Холандија биле су сагласне да је време да се промени формат расправе о косовској кризи у седишту УН, аргуметујући то податком да је прошло готово 20 година од окончања сукоба.

Заменик руског амбасадора при УН Владимир Сафронков изнео је тада став да ситуација на КиМ „не води ка решењу“, већ да се погоршава и успротивио се могућности да се мисија Унмик или формат седница СБ промене. Неслагање с променом мандата Унмика или формата у коме се СБ обавештава о развоју ситуације на КиМ изнео је и Ву Хаитао, заменик кинеског амбасадора при УН.

ИНЦИДЕНТИ ОБНАВЉАЈУ НАПЕТОСТI, БРИГА ЗА ДЕЧАНЕ

Општа ситуација је стабилна за разлику од претходног периода када су бројни догађаји негативно утицали на односе између Београда и Приштине. Неки инциденти показали су потенцијал за обнову тензија.

Ови закључци, између осталог, стоје у најновијем извештају генералног секретара УН Антонија Гутереса о ситуацији на КиМ, за период од 16. априла до 15. јула 2018.

Гутерес у њему поздравља наставак дијалога Београда и Приштине, а са „растућом забринутошћу“ констатује да је убиство Оливера Ивановића и после шест месеци остало нерешено, па позива косовске власти да интензивирају истрагу.

Говорећи о инцидентима, Гутерес је навео да су званичници СПЦ пријавили оштећења цркава у два наврата 17. маја у општини Урошевац, као и да је 26. маја покренута изградња на транзитном путу у оквиру Специјалне заштићене зоне манастира Високи Дечани, који је на листи светске баштине Унеска. Ово питање, како је навео генерални секретар, остаје ствар „за бригу“.

Нотирао је и да је 28. маја у општини Клина око 60 Албанаца протестовало како би спречили 30 Срба да присуствују празнику Свете Тројице, као и да је 30. маја у општини Липљан косовски Албанац вербално узнемиравао и физички напао Србина који је хтео да спречи групу албанских тинејџера да малтретирају српску децу на локалном игралишту.

 

Д. Р. ЂОРЂЕВИЋ

http://www.novosti.rs