Како Спутњик незванично сазнаје у Војсци Србије, за сада се преговара са израелским компанијама чије се летелице на тржишту тренутно најбоље котирају. Преговори су у повоју, а истовремено се разговара са још неколико произвођача из других земаља.
Говорећи о модернизацији, опремању и наоружавању војске председник Србије Александар Вучић након вежбе у Никинцима протеклог викенда изјавио је да Србија са појединим земљама преговара о набавци наоружаних беспилотних летелица.
Иако се после стагнације дуге готово четири деценије озбиљно улаже у нашу војну технику, до сада није било речи о увозу дронова, јер се у овом сегменту опремања рачунало на домаћу памет.
Како Спутњик незванично сазнаје у Војсци Србије, за сада се преговара са израелским компанијама чије се летелице на тржишту тренутно најбоље котирају. Преговори су у повоју, а истовремено се разговара са још неколико произвођача из других земаља.
Председник Вучић је евентуалну куповину објаснио чињеницом да „у томе наша памет није довољно далеко одмакла“ и додао да ће бити улагања у наше инжењере, јер је жеља да сами произведемо „Пегаза“ и „Врапца“, као што смо произвели „Милоша“ и „Лазара“.
Очигледно је процењено да је Србији неопходан и наоружани дрон, јер су поменути „Пегаз“ и „Врабац“, летелице развијене на Војнотехничком институту, намењени извиђању и осматрању на даљинама до 12 километара. Војни аналитичар Александар Радић сматра да је ово добра одлука, јер је наоружани дрон изузетно корисно средство.
Израелски дрон „Херон“
„То је тренд који мора да се прати, покушало се са развојем домаће летелице ’Пегаз‘, али очигледно је тај развој далеко од краја и да је отворено питање да се купи једна корисна беспилотна летелица, која ће осим извиђачке имати и верзију са наоружањем. У овом тренутку ми у наоружању имамо само мале летелице ’Орбитер 2‘, израелског порекла, али то су летелице за извиђање на малој дубини од десетак километара. Наравно да је потребно повећати капацитет и доћи до летелица које су барем еквивалент ономе што постоји у региону“, каже овај војни аналитичар.
Коментаришући информацију да преговарамо са израелским компанијама, Радић за Спутњик каже да наоружане беспилотне летелице у нашем региону тренутно има само полиција Македоније, иако у тој земљи та информација никада званично није објављена. Реч је управо о дрону израелске производње „Хермес 450“, каже он.
„Видимо да је тренд да се све више користе бесплатне летелице и да је у скорије време све више примера да се користе за појединачне ликвидације вођа терориста. То је оно што раде рецимо Американци, акцију спроведу уз минималну колатералну штету, са велике дистанце беспилотном летелицом, где је и политички ризик много мањи, јер и ако се деси обарање летелице, јавно мњење другачије доживљава када је то техника, а не човек“, каже Радић, уз напомену да Израелци тренутно доминирају тржиштем.
У оквиру Оружаних снага Руске Федерације беспилотна летелица „Орлан 10“ врло је успешно обављала задатке у Сирији. Руска војска има чак 1.500 дронова тог типа тежине до 20 килограма који решавају задатке попут надзора, али и ометања радара.
Беспилотна летелица ЗАЛА 421-21 Министарства за ванредне ситуације Русије на вежбама гашења шумских пожара у Чељабинској и Курганској области
Едуард Багдасарјан, први човек компаније „Аеркон“, само једне од бројних чланица Асоцијације предузећа из области производње беспилотних летелица и авио-система, за Спутњик каже да је данас у класи летелица до 30 килограма и различитих пропратних комплекса, већ прилично много модела у употреби у оквиру Оружаних снага Русије.
„Министарство одбране користи и моделе компаније ’Еникс‘ из Казања. Модели ’Елерон 3‘ и ’Елерон 5‘, конкретно, своју примену су нашли у оквиру ваздушно-десантних јединица и у редовима копнених снага. То су мали комплекси, тежине од 7 до 10 килограма. Осим тога, издваја се и компанија ’Зала‘ из руског града Ижевска. Они својим летелицама углавном снабдевају Министарство унутрашњих послова“, каже саговорник Спутњика из Москве.
Он додаје да приликом куповине дрона треба врло јасно одредити његову намену, јер „Орлан“, који је био ефикасан током операција у Сирији, може да лети чак десет и више сати, а „Ениксове“ летелице максимално два. Сматрам да су врло мале шансе да Војска Србије добије наше летелице, каже Багдасарјан.
„Ова извозна делатност код нас је тек у повоју, јер се ради о релативној младој технологији. Тачније, тек негде годину и по или две извозе се дронови и беспилотне летелице. Раније се ова технологија није извозила, зато је и тешко судити и рећи који је од модела у овом тренутку најпопуларнији и зашто“, каже директор компаније „Аеркон“.
Генерал-мајор у пензији Митар Ковач, председник Евроазијског безбедносног форума, ипак сматра да Србија неће журити са куповином наоружаног дрона, јер има научне и техничке могућности да сама произведе летелицу. Када имате летелицу, лако је можете, у сарадњи са неком страном компанијом, додатно опремити наоружањем, каже он за Спутњик.
„Веома мало је потребно да се те исте летелице додатно опреме да могу да управљају и појединим оружаним средствима која би се уградила на дронове. Лично мислим да се, имајући на уму приоритете и обим финансијских средстава, Србија ипак неће упуштати у куповину целе платформе, пре свега зато што је на прагу да сама развије довољно добру летелицу, код које су могућа додатна улагања у развој наоружања“, каже Ковач.
Српски беспилотни хеликоптер има могућност уградње различите опреме и наоружања.
Да је Србија у стању да сама произведе борбену беспилотну летелицу, доказ је „Стршљен“, настао у компанији дуге традиције „ЕДЕПРО“. Реч је о хеликоптеру који управо пролази последње провере механичких компоненти и тестове лебдења. Мотор, ротор, тело хеликоптера, редуктор и лопатице дело су српских стручњака.
Беспилотни хеликоптер има могућност уградње различитих типова опреме и наоружања, а у основној варијанти намењен је за подршку трупама на земљи, откривање и уништавање командних положаја непријатеља, осматрање бојишта, ласерско обележавање циљева и противелектронска дејства.