Велика Британија успела је да спроведе свој подмукли план и да питање Косова, практично, избаци из дневног реда Савета безбедности Уједињених нација!
Лондон, који је од 1. августа преузео председавање СБ, спровео је своју замисао да се током овог месеца на Ист Риверу не расправља о ситуацији у нашој јужној покрајини.
Како преносе наши извори, током јучерашњих затворених констулатација у СБ није ни било гласања, већ су Британци наметнули свој став, упркос отвореном противљењу Кине и Русије, које су заступале позицију Београда да се извештаји о стању на КиМ разматрају као и досад – четири пута годишње.
Британци су, наиме, овај потез правдали тиме да је ситуација на КиМ знатно повољнија и да нема потребе да се „светска влада“ тако често бави тим питањем, иако је генерални секретар УН Антонио Гутерес већ припремио извештај о стању на терену за период од 16. априла до 15. јула 2018.
С обзиром на то да је утврђивање месечног плана рада процедурална ствар, чак и да је дошло до гласања Русија и Кина не би имале право вета. Уз то, однос снага у СБ је тренутно неповољан по Србију, јер од 15 чланица, њих девет признаје лажну државу Косово.
У првој реакцији на овај потез Лондона, шеф дипломатије Ивица Дачић каже, за „Новости“, да је то акт директно усмерен против српских интереса:
Британци су се овим чином директно ставили на страну Приштине и дошли смо у парадоксалну ситуацију да од нас с једне стране траже да убрзамо дијалог у Бриселу, а да се, истовремено, питање Косова избацује са дневног реда у Њујорку. Ово је случај без преседана и злоупотреба функције председавајућег СБ. Уосталом, за кога је Гутерес писао свој извештај – истиче Дачић.
После Велике Британије, у септембру на челу светске владе биће Америка, затим, у октобру и новембру следе прво Боливија, па Кина, које нису признале Косово, да би у децембру ово место припало Обали Слоноваче која је међу земљама које су стале уз Приштину.
Како се 1. јануара 2019. састав чланица мења, он ће бити још неповољнији по Србију, јер ће тада број земаља које признају Косово у „светској влади“ бити десет. n
„ПРАВДАЊА“ ИЗ МАЈА
Западне земље, чланице СБ УН, већ две године заговарају проређивање седница посвећених КиМ или чак њихово затварање за јавност. Међу њиховим захтевима је смањење обима мисије Унмика.
Тако је представник Велике Британије у СБ, говорећи о Унмику, на последњој седници одржаној у мају рекао да не треба“неефикасно трошити ресурсе“. И представница САД заложила се за престанак рада Унмика и за чланство Косова у међународним организацијама, укључујући УН