Стање ствари на Западу изазива необичну раздраженост код свих – политичара, аналитичаа, обичног света.
Већина осећа да се догађа нешто важно, да је садашња криза много озбиљнија од претходних. Не само зато што тамошњи политичари чине и апсолутно дивљачке ствари (случај тровања Скрипаља који су приредили Британци).
Руши се свет у којем су људи живели деценијама, на који су били навикли.
Распад СССР је био јак психолошки удар чак и за оне људе који су памтили рат и разарања. А Запад је сада у стању у којем је СССР био крајем 80-их.
Да, тамо економија функционише. По истим принципима и на први поглед се није ништа променило. Али, само на први поглед.
Најпроницљиви на Западу већ предосећају да се приближава нешто веома непријатно и да се ради о приближно истом року као у случају са СССР.
За Совјетски Савез је тај рок текао од краја Другог светског рата до појаве Горбачова, а то је било – 40 година.
На Западу је од кризе из 70-их прошло око 38 година.
Још су живи људи који памте како је било раније, али не могу ништат да ураде, а млади и не знају како је било.
Основни пробнлем да долазећом кризом биће оштро снижавање животног стандарда у САД у којима је куповна моћ грађана сада на нивоу из 1957-ме. То и није тако лоше, али је знатно нише од нивоа од пре коју годину.
Последица ће бити нагло смањивање средње класе, а то ће уништити бирачко тело америчких либераа. Сиротиња неће гласати за нове либералне популисте.
То је главни разлог хистерије међу америчким политичарима. А јхош се појављују сасвим нове групе. Једна од њих је „Нова сиротиња“ коју чине људи са том психологијом, али са образовањем средње класе.
Поврх свега, на Западу не постоји алтернатива која би се чекала. У СССР су се многи надали повратку капитализма.
Зато ће на Западу бити и горе него у Русији у недавној прошлости.
Пише: Михаил ХАЗИН
Извор: Факти