Елементарно образован и обавештен човек јасно види шта се догађа на Старој планини. Све остале грађане Србије треба упутити у то да је изградња малих хидроелектрана нешто више од уносног посла. На Старој планини угрожава се животна средина! Можда чак и трајно…
Катастрофалне слике радова на Црновршкој реци преплавиле су дрштвене мреже. Речна лепотица је из свог корита „пресељена“ у металне цеви и то све у парку природе који је под заштитом?! Ко је одобрио ове радове? Ако их је неко и одобрио, како их је оправдао? Напретком?
О, како ће бити болне и непролазне ране које наносимо нашој непосредниј животној околини! Зар ико од одговорних који одоврише радове верује у исправност овог посла? Обожише се надлежни и осмог дана узеше да прекрајају свет по својим модерним пројектима. Тамо где је била река, уцрташе цев, где се крио рак, поставише вентил, а на каскади на којој гледасмо и лет рибе, арматура премошћава јаз.
Цеви посташе наша природна лепота, а у њима читав речни свет. Кажу мештани да је преко лета корита осташе сува, без прописаног минимума воде. Без минимума савести, лишени одговорности, архитекте новог света од фабрике живота граде фабрике новца.
Иако је у Парку природе Стара планина забрањеба било каква делатност која барушава животну средину, ових дана сведочимо да је закон исти за све, али да свако може тумачити исти онолико ширико, колико му је широк круг утицајних пријатеља. Симптоматично је и то да ове теме нема у медијима, док су лане ступце пунили радови на постављању подземних контејнера. Ипак је код нас највише смећа…
Догореће нам до ноката, а тада ће бити касно. Касно за исправку свих грешака које смо начинили јурећи профит. Будућим генерацијама остављамо оскрнављене шуме, реке у цевима, пуста села, нуклеарне отпаде и непрегледне депоније. Још да препевамо Змаја – Беше леп овај свет, сад је цев и вене цвет…
Аутор: Бошко Козарски