Циљ руске војне операције у Јужној Осетији био је прекид агресије Грузије и спречавање могућих нових напада, саопштио је МИП Русије.
„Руска војна операција је имала један циљ — прекид агресије и спречавање могућих нових напада. Њена организација и извођење је било строго пропорционално претњама Грузије“, наводи се у коментару поводом 10. годишњице августовских догађаја из 2008. године на Кавказу.
„Након завршета војне операције, јединице Оружаних снага Русије су биле повучене са територије Грузије у октобру 2008. године у складу са споразумом со којег су дошли председник Русије Дмитриј Медведев и предсендик Француске Никола Саркози, који је допуњен договором из 8. сепетбра 2008. године“, нагласили су у ресору.
Русија сматра да би правилан корак био потписивање споразума о узајамном ненападању између Грузије, Јужне Осетије и Абхазије.
Амбасадор Русије у Цхинвалију Марат Кулахметов је рекао за Спутњик да у садашњим условима има довољно руске војске у Јужној Осетији.
„Ако буде било потребно — имамо људе који се баве тим питањем, донећемо одговарајућу одлуку“, рекао је Кулахметов, одговарајући на питање да ли има потребе да се повећа војно присуство Русије у Јужној Осетији у позадини активне тежње Грузије да уђе у НАТО.
„На територији Јужне Осетије се налази 4. Војна база и погранична управа ФСБ Русије која осигурава безбедност Јужне Осетије. Запад то узима у обзир“, указао је амбасадор.
Још 1992. се већина становника изјаснила за уједињење са Русијом. Грађанима су била постављена два питања — да ли се слажете да Република буде независна и да ли се слажете са одлуком руководства о присаједињењу Русији? Излазност је била фантастична — 97 одсто грађана је изашло на биралишта, а на оба питања позитивно је одговорило чак 99,9 одсто гласача.
Међутим, Грузија је, уз помоћ Америке, покушала војним путем да поврати тај регион са 50.000 становника у августу 2008. године, што је пропало након војне интервенције Москве.
Након тога, Русија је признала суверенитет бивших аутономних области и наставила је да финансијски помаже Јужну Осетију. Само ове године Москва је издвојила 8,2 милијарде рубаља за подршку тој земљи.
Јужну Осетију као независну државу, осим Русије, признале су и Никарагва, Науру, Венецуела и Тувалу, док је међународне организације попут УН-а и ОЕБС-а, као и земље Запада сматрају делом Грузије.
Своју жељу да буду Руси становници Републике индиректно су потврдили и на референдуму 2011. године, када су се изјашњавали о томе да ли би руски језик требало да добије статус државног језика — 83,5 одсто људи је одговорило потврдно.
Спутњик