Уколико би Албанци отели језеро Газиводе, Приштина би у том случају контролисала снабдевање струјом и водом за читав српски народ на северу Косова.
Годинама уназад води се полемика око хидросистема који је од стратешког значаја за опстанак Срба у северном делу КиМ.
Иако водне капацитете језера највећим делом користе Албанци за термоелектрану „Обилић” и за становништво, језеро Газиводе за српски народ представља хидроенергетски потенцијал од великог значаја.
Газиводе су у протеклом периоду биле често помињане као мета приштинских власти, које желе да их укључе у косовски енергетски систем. Иако се Приштина служи триковима и тражи да јој се препусти управљање Газиводама, а да се касније решава питање власништва, Србија је одлучна у томе да не дозволи Албанцима већинско управљање.
Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, казао је да су вештачко језеро и хидроцентрала, трафостаница Валач и РМХ комбинат Трепча стратешки енергетски ресурси Републике Србије на северу Косова.
Језеро Газиводе има око 380.000 кубних метара воде увек на стању.
Читав север КиМ, Косовска Митровица, Звечан, Зубин Поток, Вучитрн и општина Србица снабдевају се водом са овог језера, а термоелектрана у Обилићу не би могла да ради без воде са Газивода, којом се хладе реактори који производе електричну енегију – истакао је Ђурић.
У летњим месецима, истиче Ђурић, када су велике суше, вода са Газивода се препумпава у Грачаничко језеро, тако да и кад Приштина нема довољно воде, добијају воду са Газиводског језера.
Целокупну тензију око Газивода је додатно подгрејало дојучерашње присуство војника Кфора, који су последњих дана својим возилима практично блокирали прилазе језеру.
Припадници америчких војних снага повукли су се јуче са простора језера Газиводе, а војници су током јучерашњег дана патролирали магистралом у Зубином Потоку.
Око самог вештачког језера и хидроцентрале копља се ломе заправо јер онај ко их контролише има под контролом енергетске ресурсе за север Косова, али и водне ресурсе за територију целог КиМ..
Газиводе су имовина Репубике Србије, а хидроелектрана је у власниству и под управом ЕПС-а. Чак 90 одсто капацитета хидросистема налази се на територији општине Зубин Поток, односно две трећине језера је на територији КиМ, а трећина на територији централне Србије – објаснио је Ђурић.
Газиводе, иначе, приходују десетине милиона евра годишње само од воде, а да не говоримо о радним местима за Србе. Имовина овог целог комплекса је од непроцењиве вредности.
Није потребно да наглашавам колико је за Србе на КиМ значајно то што је председник Александар Вучић чврсто уз наш народ и што је чврсто посвећен политици очувања наше имовине, укључујући и Газиводе, мирним и дипломатским средствима – закључио је Ђурић.
Упркос чињеници да се чак 74 одсто површине језера налази на територији општине Зубин Поток, а 25,9 одсто на територији Новог Пазара и Тутина, Приштина тврди да је реч о њиховој имовини.
Према писању косовских медија, Приштина је комплетну електродистрибуцију и електромрежу, укључујући и Газиводе, већ продала једној турској компанији која, потражујући плаћено, не може да уђе на посед језера и хидроцентрале.
Једна од највећих брана
Београдска фирма Хидротехника-Хидроенергетика је од 1973. до 1977. године, у атару села Газиводе подигла једну од највећих брана са глиненом основом у Европи, по пројекту фирме “Енергопројект” из Београда. Камен темељац за изградњу бране будућег вештачког језера Газиводе постављен је на Петровдан 1972.
Положио га је тадашњи председник Савезног извршног већа Џемал Биједић. Језеро је дужине 24 километра, висина бране је 107 метара, у основи је широка 460, а дуга 408 метара.
Andriana Janković
https://www.blic.rs/