Посланици пет левих словеначких странака данас су у парламенту кандиовали доскорашњег градоначелника Камника, бившег глумца-комичара Марјана Шареца за мандатара нове словеначке владе.
Потписе за кандидатуру Шареца за будућег премијера уз његову Листу Марјана Шареца (ЛМШ), дали су и посланици Социјалних демократа (СД) Дејана Жидана, Странке модерног центра (СМЦ) Мире Церара, Странке Аленке Братушек (САБ) и Демократске странке умировљеника (ДЕСУС) Карла Ерјавца, њих укупно 43, преноси Хина. Уместо првобитних најава да ће се о мандатару одлучивати већ у понеђељак, Шарецова групација сада најављује да ће гласање о мандатару нове владе бити у петак идуће недеље.
После јунских избора на којима није било јасног победника, Словеначка демократска странка бившег премијера Јанеза Јанше, као појединачно најјача странка у парламенту с 25 посланика није могла да нађе коалиционог партнера да формира владу.
Шарец је бивши глумац и комичар чији је други мандат градоначелника Камника у северној Словенији завршио ове године.
Шарец за пројекат такозване „мањинске пројектне владе“ има подршку 43 посланика, три мање од натполовичне већине, али и обећање странке Левица (Л) да ће подржати његов избор приликом тајног гласања, а касније и новоизабране министре ако се до рока ускладе о протоколу о сарадњи с пет странака Шарецове коалиције, међу којима су и све три странке из досадашње техничке владе Мире Церара.
Дефинитивну одлуку Левица ће донети до петка, а у међувремену очекује да ће се референдумским изјашњавањем о томе изјаснити и подржати такав облик сарадње с будућом владом и цело њено чланство.
Однос снага у будућој влади још није сасвим јасан, али су у медије процурели подаци да ће место председника парламента припасти председнику Социјалних демократа (СД) Жидану, уз још три министарска ресора, док Церар рачуна на место министра спољних послова или министра правосуђа за које би могао бити заинтересиран и Карл Ерјавец, председник ДЕСУС-а.
Словеначки медији наводе и да ствари могу да се закомпликују до гласања иако се чини да свих пет странака сматра да би таква влада могла бити стабилна, упркос томе што ће њен рад стално морати да се усклађкује, не само на страначким координацијама него и с Левицом (Л).
Левица остаје изван владе, али је спремна да подржи њен рад и опстанак ако буде пристала на социјалне концесије, у правцу јачања социјалне сигурности, јавног здравства и школства и смањивања трошкова обране.