Организовање референдума о припајању Прешевске долине Косову био би први пример у историји међународног права да једна непризната сецесионистичка творевина расписује референдум на територији на којој нема ни „С“ од суверенитета.
Ако је судити према речима српских и косовских званичника, референдуми постају све озбиљнија опција када је расплет косовског чвора у питању. Српски председник Александар Вучић наглашава да је решење проблема Косова неопходно што пре, као и, како је рекао, изјашњавање Срба и Албанаца о томе да ли нам је потребан мир или и даље — убијање за територију.
Са друге стране, председник такозваног Косова Хашим Тачи решен је да организује референдум о припајању општина Прешево, Бујановац и Медвеђа Косову, као одговор на наводне предлоге о размени територија.
Тачи се, како је написао на Фејсбуку, залаже за „мирну корекцију границе“, за коју оцењује да је у корист Косова, иако, како каже, противници овог предлога пропагирају поделу и размену територија, што према његовим речима, не долази у обзир.
Тачијева изјава показује одлучност да се оствари оно што се назива корекцијом граница, односно разграничење, мада није јасно ко би имао право учешћа на референдуму који жели да организује, мишљења је Стефан Сурлић са београдског Факултета политичких наука.
Ипак, извесно је да Тачи мисли на грађане Косова који би се изјашњавали о томе да три општине са југа централне Србије уђу у састав Косова.
„У овом тренутку то делује као потпуно немогућа активност“, наставља Сурлић, „међутим, поставља се питање, будући да он спомиње корекцију граница, шта би то требало да добије Србија заузврат у некој евентуалној, финалној корекцији“.
До сада су се, додаје, истицали само албански захтеви.
„Али извесно је да та идеја о подели, разграничењу, размени или корекцији граница, како год неко тумачио, јесте на столу и да је та идеја веома гласна и у Београду и у Приштини. Међутим, за такву идеју потребно је прибавити сагласност и грађана, и међународне заједнице. Сада су на делу пробни балони који долазе из Приштине и Београда о идеји разграничења, поделе, корекцији границе и тако даље“, сматра Сурлић.
Према речима професора Међународног права на Универзитету у Косовској Митровици Дејана Мировића, организовање Тачијевог референдума био би први пример у историји међународног права да једна, како каже, непризната сецесионистичка творевина расписује референдум на територији на којој нема ни „С“ од суверенитета.
„Они чак ни на северу Косова не могу да распишу референдум, а камоли на југу Србије. У правном смислу, идеја о референдуму је потпуно контрадикторна, илузорна и апсурдна“, категоричан је Мировић. Међутим, њега, како каже, брине политичка порука српских власти када говоре о подели или размени територија.
Шта су тачне намере српских власти, он, како каже, не може децидирано да тумачи, јер се у јавности појавило много разних информација, које су „отвориле врата и за апетите неких који до пре неколико година не би ни помислили да тако нешто изјаве“.
„На Тачијеву изјаву гледам као на политичку, а не као на правну и мислим да је то поука за наше власти да буду мало умеренији када причају о такозваној подели која је апсолутно штетна“, каже Мировић.
Термин подела има негативан призвук у Приштини и зато се аналитичари и политичари који се залажу за ту опцију, труде да редефинишу идеју поделе и да јој, кроз употребу термина „корекција граница“, дају ново значење, додаје Сурлић. Суштински, говоримо о употреби различитих термина за један исти појам, наглашава Сурлић.
Тачи својом изјавом шаље поруку косовским Албанцима да ради у њиховом интересу и зато намерно избегава да дâ одговор шта би корекција граница значила у српском случају, већ само истиче користи корекције граница за Албанце.
„Суштински, он жели да придобије подршку, и политичку и друштвену, за неку идеју трајног разграничења између Приштине и Београда, што би значило да Косово сутра има отворена врата што се тиче међународно-правног статуса“, каже Сурлић.
Према Мировићевим речима, политичка порука Тачијеве изјаве гласи да је Србија слаба и попустљива и да треба узети што више.
Никола Јоксимовић
Спутњик