На референдумско питање „да ли сте за чланство у ЕУ и НАТО, уз прихватање договора између Републике Македоније и Републике Грчке“, позитивно би одговорило 41,5 одсто испитаника, док би против било 35,1 одсто њих, показују резултати истраживања јавног мњења које је за Македонски центар за међународну сарадњу спровела агенција „М проспект“.
Према овим резултатима, 66,4 одсто анкетираних би изашло на референдум који је заказан за 30. септембар у Македонији, 19,8 одсто испитаника ће га бојкотовати, док 11,9 одсто анкетираних још није донело одлуку да ли ће изаћи на гласање.
Међутим, како за Спутњик каже аналитичар из Скопља Александар Митевски, резултате ове анкете треба узети са резервом јер је, како наводи, агенција која је спровела поменуто истраживање у прошлости сарађивала са партијом Зорана Заева, док је СДСМ био у опозицији, а самом Заеву је у два наврата доделила награду најуспешнијег менаџера у југоисточној Европи.
„Наша Влада је недавно наручила једно друго истраживање јавног мњења, које је показало да је од 75 одсто Македонаца њих 91 одсто против чланства у НАТО-у са промењеним именом државе, а око 80 одсто је рекло да ће бојкотовати референдум. Они су резултате тог истраживања крили месец дана, па ову анкету која је сада објављена, могу само да тумачим као најаву да ће се манипулисати са резултатима референдума“, оцењује Митевски.
Он се позива на резултате других истраживања које сматра далеко релевантнијим и тврди да ће се излазност на референдуму кретати од 28 до 33 одсто.
„То је око 14 или 15 одсто албанског становништва у Македонији и највише 20 одсто оних који су окорели провладини активисти или људи који су добили радна места или неку функцију. У Македонији, осим владајућих партија СДСМ и ДУИ, не постоји ниједна друга политичка сила која подржава референдум, па ове две странке никако не могу у септембру да изведу на гласање око 70 процената грађана и да тај референдум буде успешан. То би могли само ако наместе резултате по шаблону ове последње анкете коју су објавили“, категоричан је Митевски.
Како каже, на референдум мора да изађе 910.000 гласача и сви они морају да гласају „за“, како би референдум био проглашен успешним.
„У Македонији нема више од 200.000 Албанаца, а да кажемо да је на то још 250.000 оних који би на референдуму гласали ’за‘. Међутим, то је само половина бројке која је властима потребна да би референдум успео. Дакле, судбина земље је у рукама Македонаца. Знате, септембар је месец када се прави зимница, а 30. септембар је одличан датум да се прави ајвар“, поручује Митевски.
Нешто другачијег става је професор Денко Малески, некадашњи први министар спољних послова Македоније, који каже да Албанци и Македонци деле заједничку судбину земље у којој живе.
„У интересу умерених снага Албанаца је да Македонија постане чланица ЕУ и НАТО-а, како не би дошло до радикализације ситуације. Када је реч о Македонцима, треба имати на уму да се исувише дуго манипулисало тим македонским осећањима, где је био доминантан македонски национализам који је градио своју идеју на подељеној отаџбини, што нас је водило у конфликт са суседним земаљама. У том смислу, ово ће бити тешко отрежњење за македонску популацију“, примећује Малески.
Према његовим речима, тешко је проценити како ће се ствари одвијати и да ли ће се Влада Македоније након 30. септембра руководити резултатима референдума или не, али напомиње да бојкот референдума није добро решење.
„Мислим да је ово велика шанса да изађемо из овог пакленог круга у коме се вртимо већ тридесет година, не успевајући да нађемо компромис са Грцима. Ово је уникатна међународна ситуација коју треба искористити, као и спремност двеју влада да се отргну из загрљаја својих национализама, па бојкот референдума није добра ствар“, закључује Малески за Спутњик.
Сандра Черин
Спутњик