„Манипулисање подацима о броју нестале деце-класично уношење панике и изазивање неповерења у безбедносне службе“

Последњех дана се на друштвеним мрежама шире драматична упозорења родитељима и наводно проверене „информације“ о броју нестале деце у Србији.

На друштвеним мрежама се коментаришу статуси самозваних аналитичара који постављају статусе о алармантном броју деце несталих од почетка године.

Поставља се питање шта је од „информација“ на друштвеним мрежама тачно, и да ли су наведени подаци истинити?

Стручњак за безбедност и председник „International Police Organization “ Илија Животић је за Њуз Фронт демантовао писање појединих медија и Фб аналитичара.

„Манипулисање подацима о броју нестале деце представља класично уношење панике међу грађанима и стварање осећаја несигурности што има за циљ изазивање револата услед губитка неповерења у институције служби безбедности.

Подаци да је у Србији за првих 8 месеци отето или украдено 28 деце су у најмању руку неистинито.

Било је пријављено доста висе нестанака али се осим неколико старијих малолетника свако дете вратило кући. Нажалост нека деца су настрадала на путу до куће.

Интернационална Полицијска Организација заједно са центром за безбедност ДБА активно учествује у потрагама , заједно смо у потрази за Барбаром Витез и сигурно би смо имали податак о толиком броју случајева нестале деце.Такође да је тај број истинит то би значило да је на овом простору присутна озбиљна криминална група која се тиме бави а што не би прошло непримећено од стране служби безбедности.

Таква информација би путем међународне сарадње званичних служби безбедности али и струковних удружења којима ми припадамо и наших Интернационалних асоцијација одавно била позната.

Ни случајно се не сме поистовећивати одлазак малолетних особа у иностранство зарад бављења проституцијом са крађом деце. То су прво и основно два различита кривична дела са савим различитим безбедносним ризицима и изазивају сасвим другачије реакције у јавности.

Просто сабирање те две бројке представља класичану злоупотребу жртава и једне и друге врсте криминала и то је манипулисање јавности.Томе се мора стати на пут . Само изношењем егзактних података и њиховом обрадом може се борити против криминала.

Остаје питање зашто се у последњих неколико месеци путем друштвених мрежа и појединих медија шире дезинформације које имају за циљ изазивање панике, страха и неповерења грађана Србије у безбедносне структуре наше земље?

Лола Ђорђевић