Од 1. јануара прошле године па до данас Србија је поднела 260 молби другим земљама да јој се изруче осумњичени за разна кривична дела, показују подаци Министарства правде. Такође, у истом периоду изручено је око 230 особа. Међу њима нису само наши држављани, већ има и странаца који су на територији Србије починили неко кривично дело.
Међу онима чије се изручење чека већ неколико година је Лозничанин Добросав Гаврић, осуђен на 35 година затвора због убиства Жељка Ражнатовића Аркана, који је ухапшен у Јужноафричкој Републици 2011. године због поседовања наркотика.
Србија је тражила и екстрадицију Владимира Милисављевића, припадника „земунског клана“ који је у Шпанији ухапшен са Луком Бојовићем, за којим је такође расписана потерница због издржавања затворске казне од 15 месеци због фалсификовања исправе и недозвољеног поседовања пиштоља.
Милисављевић је пред Специјалним судом у Београду осуђен на 35 година затвора због учешћа у убиству премијера Зорана Ђинђића, као и на 40 година робије због дела која је починио као припадник „земунског клана“.
У међувремену, мадридски суд је осудио Бојовића на 18 година затвора због држања арсенала оружја, фалсификовања докумената и јер је био члан криминалне групе. Са друге стране, пред истим судом Милисављевићу је изречена казна од 21 године затвора због убиства Милана Јуришића Јурета.
У Шпанији је ухапшен и Синиша Петрић, звани Зеница, чије се изручење такође тражи.
Он је као припадник озлоглашене групе Маринка Магде осуђен на вишегодишњу робију због низа убистава. Петрић је 1999. године због доброг владања пуштен на слободан викенд, што је искористио да побегне.
У ову статистику, пошто је обухватила период од почетка јануара до краја јуне ове године, не рачуна се одлука суда донета крајем прошлог месеца, кад је одбијена молба Румуније за изручење тамошњег посланика Себастијана Гице.
Он је прошле године ухапшен у Београду по потерници своје земље због сумње да је извршио више кривичних дела, међу којима су прање новца, примање и давање мита, уцена, трговина утицајем и незаконита употреба поверљивих информација које нису намењене јавности.
СПИСАК ДРЖАВА
НА списку држава које од Србије траже екстрадицију осумњичених су: Аустрија, Аустралија, Хрватска, Бугарска, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Македонија, Мађарска, Италија, Румунија, Швајцарска, Словенија, Турска, Грчка, Немачка, Русија и Узбекистан.
Током прошле године, београдском Вишем суду стигле су 44 молбе за екстрадицију. Од 33 које су решене, удовољено је у 22 случаја, док је за 11 био негативан одговор. Остатак је остао нерешен и пребачен у рад за ову годину.
Међу онима за које је одобрена екстрадиција су двојица држављана Аустралије Тристан Вотерс и Рохан Арнолд. Они су средином јануара ухапшени у београдском хотелу „Метропол“, због сумње да су учествовали у међународном шверцу кокаина, и за којима је Аустралија расписала потерницу.
Поступак за изручење окривљених и осуђених лица покреће се по молби стране државе која се подноси Министарству правде Републике Србије – објашњавају у Министарству правде.
Рок за подношење молбе је 18 дана од привођења, уз могућност да се на молбу стране државе у оправданим случајевима може продужити на 40 дана. Надлежни суд одлучује о испуњености услова за изручење, а министар о његовој оправданости.
БИЛАТЕРАЛНИ СПОРАЗУМИ
Изручење држављана Србије дозвољено је само земљама са којима постоји закључен билатерални уговор. Такви уговори су до сада закључени са Хрватском, Црном Гором, Босном и Херцеговином и Македонијом.
На адресу Вишег суда у Београду за првих шест месеци ове године стигло је и 16 молби за екстрадицију страних држављана за које се сумња да су извршиоци неких кривичних дела у земљама које их потражују и за којима су због тога расписане Интерполове потернице.
Међу њима су и они којима се на терет стављају ратни злочини, као и дела из области организованог криминала. Од тог броја, решено је њих седам и све одлуке су, према подацима које смо добили, у корист држава које су поднеле захтеве.
Аутор: Н. БИЈЕЛИЋ
http://www.novosti.rs/