Међу европским земљама траје преиспитивање поновног увођења војне обавезе и продужења постојеће. У овим иницијативама, најдаље су отишле Немачка и Аустрија, које су на корак до промене законских прописа у тој области. Али ногу је повукла Шведска, која је лане вратила војну обавезу, укинуту 2010. године, уз образложење да се погоршала безбедносна ситуација у Европи и да „су присутне појачане демонстрације војне моћи Русије“.
Шведски министар одбране Петер Хилдквист објаснио је прошле године да влада жели стабилнију ситуацију кад је сигурност земље у питању и оцењује да је неопходно јачање војних капацитета. Ова скандинавска земља карактеристична је по томе што и жене подлежу служењу војног рока, али у касарне не иду сви него само изабрани. Тако је прошле године, по враћању војне обавезе, на регрутацију било позвано 13.000 рођених 1999. године или касније, али је само 4.000 њих и отишло у војску, у складу са способностима и мотивацији.
Владајућа странка у Немачкој, Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) коју води канцеларка Ангела Меркел, предложила је да се за пунолетне грађане уведе обавезна једногодишња „служба за Немачку“. Предвиђа се да грађани, пошто напуне 18 лета, у року од годину дана одлуче да ли ће служити у униформи, или у социјалним институцијама. И пре укидања војне обавезе, јула 2011. године, Немци су могли да бирају да ли ће земљи служити у униформи или у цивилу.
Прочитајте још – Већина за обавезни војни рок
Аустријски министар одбране Марио Кунасек тражи продужење војног рока са шест на осам месеци. Истраживање јавног мњења, које је објавио недељник „Профил“, показује, међутим, да 49 одсто Аустријанаца одбија продужење војног рока. Само 32 одсто подржава предлог министра, који свој предлог аргументује бољом спремношћу војске да испуњава задатке на одбрани земље.
Покрећући ову иницијативу у Немачкој, генерална секретарка ЦДУ Анегрет Крамп-Каренбауер указала је на чињеницу да одлука од пре осам година, којом је војна обавеза укинута, не важи у садашњем односу снага и може бити изразито штетна по државну безбедност и сигурност на целом континенту. Процена тадашњег немачког министра одбране Карла Теодора Цу Гуетенберга је превазиђена и пред том чињеницом се не смеју затварати очи, истиче Крамп-Каренбеуерова.
Предлажући одржавање референдума о овој теми, премијер покрајине Саксонија Михаел Кречмер оценио је да би служење војске могло да допринесе бољем савладавању изазова у социјалној области, али и одбрани земље.
ГЛАС ПРОТИВ
И противници обавезног војног рока у Немачкој не седе скрштених руку. Они тврде да би се знатно повећао притисак на државни буџет и указују на то да њу кочи уставоправна ситуација у земљи, пошто немачки устав не предвиђа увођење обавезне војне службе.