Самит Каспијске „петорке“ има епохалан значај, а Конвенција која ће на крају бити усвојена ће гарантовати да у Каспијско море неће моћи да улазе ванрегионалне војне снаге, рекао је руски председник Владимир Путин на почетку 5. Каспијског самита у казахстанском граду Актау.
„Наш самит заиста има посебан, да не кажем епохалан значај. Припремана током 20 година преговора Конвенција о правном статусу Каспијског мора даје искључиво право и одговорност нашим државама за судбину Каспијског мора и регулише јасна правила његовог колективног коришћења“, рекао је Путин на самиту.
Према његовим речима, документ је договорен консензусом.
„Важно је да Конвенција јасно регулише питања разграничења, пловидбе и риболова, фиксира принципе војно-политичке сарадње држава, гарантује коришћење Каспијског мора искључиво у мирнодопске сврхе и забрањује присуство оружаних снага ванрегионалних држава“, додао је руски лидер.
Како наводи, решавање правног статуса Каспијског мора ће створити услове за развој тесне сарадње „петорке“ (Русија, Казахстан, Туркменистан, Иран, Азербејџан) у свим правцима.
Путин је додао да је Русија предложила да се „каспијска петорка“ концентрише на сарадњу у развоју дигиталне економије и у саобраћајно-логистичкој сфери. Он је најавио оснивање каспијског економског форума и изградњу дубоководне луке у подручју Каспијска до 2025. године.
Руски председник је нагласио да је од посебне важности што ће Конвенција јасно регулисати питања разграничења и забране присуства ванрегионалних држава у том подручју.
Са друге стране, председник Ирана Хасан Рохани је изјавио да ће преговори о коначном договору у вези са разграничењем на дну Каспијског мора бити настављени и да ће бити потребан посебан споразум о том питању. Он је додао и да ће конвенција забранити отварање страних база у овом подручју.
На крају седнице, како извештава дописник Спутњика, Конвенцију су на свечаној церемонији потписали председник Русије РФ Владимир Путин, председник Азербејџана Иљахам Алијев, председник Туркменистана Гурбангули Бердимухамедов, председник Казахстана Нурсултан Назарбајев и председник Ирана Хасан Рохани.