Данашње супротстављање Запада и Истока треба посматрати кроз призму скорог распада САД-а.
Дмитриј Орлов у свом чланку наводи знаке који указују на скори распад САД. Ови знаци нису фантазија присталица Русије него реалност која се већ догодила у време распада СССР-а.
Овај приступ је значајан како би се разумеле активности САД и Русије,као и значај пропаганде која има за циљ да покаже слику империје којој су дани одбројани. Зато желим да са овим чланком упознам публику која говори француски језик.
Ако размишљамо о колапсу америчке империје који се у овом моменту развија онда нам пример распада СССР пре скоро тридесет година може послужити као извор примера и аналогија. Поједини догађаји који су се десили у време распада СССР помажу нам да лакше погодимо развој догађаја који могу прерасти у постепени и нагли крах.
Када је дошло до распада СССР многи су говорили: „А ко је могао знати?!. Али ја сам знао. Годину дана пре распада 1990.године питао ме један лекар шта ће бити са совјетским републикама посебно Јерменијом?Одговорио сам му да ће све оне постати независне републике у року од једне године.
Он је био потресен.Ја сам био на одмору неколико месеци. И данас могу говорити о распаду САД са истом прецизношћу.
Претпостављам да сам се нашао у право време на правом месту. Лето уочи распада СССР ја сам се бавио мерењем електронике за експерименте из физике а не совјетологијом. И боравио сам у Лењинграду где сам и одрастао. Тако да сам детаљно био упућен у то шта се дешава у СССР.
У овом моменту маса руских стручњака који раде у разним америчким канцеларијама још увек не разумеју шта се тамо догађа.
Претпостављам да уколико вам каријера зависи од државе Х и а она престане да постоји да просто не желите да видите тај догађај.
Супротно томе, уколико сте добар експерт и на време предвидите догађаје и промените професију ваше мишљење би било игнорисано. Сви би мислили да сте отпуштени са доброг посла и да сте огорчени и пристрасни.
Сада посматрам тај феномен руских експерата за САД. Они не могу да замисле да оно чиме су се бавили цео живот одједном нестаје, постаје неважно.
Или можда схватају али се плаше да више неће бити позвани у ток шоу.
Мислим да је то стручно мишљење о нечему што не постоји у природи. Али то је неважно. Дозвољавам себи да ми који нисмо стручњаци а имамо искуства са распадом СССР будемо боље припремљени за крах САД од Американаца.
И то није питање образовања. Они који могу предвидети развој догађаја могу да не упадну у млин за млевење или да не лутају у магли а материјале о масовним погубљењима и даље да сматрају достојним за објављивање у штампи.
Ово искуство нам омогућава да наведемо неке од предуслова који су се догађали раније а догађају се и данас. Навешћу четири од њих:
1.Губитак савезника
2.Престанак реакције
3.Идеологија постаје неважна
4.Војно слабљење
Сва ова четири знака била су присутна у СССР у време распада а присутна су и данас у САД. Наравно, за сваки од њих постоји период инкубације.Могуће је да се у наредних годину или две ништа не догоди али кад процеси започну све се мења.
1.САВЕЗ
После распада СССР односи са савезницима су се погоршавали а на крају и постали непријатељски. Гвоздена завеса је пре тридесет година постојала између Истока и Запада. Данас се она налази између Русије и Балтичких земаља,Украјине и Пољске.
Иако су послератне земље Варшавског пакта имале велике користи од савеза са Русијом и њене економске моћи оне су сматрале да им је то кочница у придруживању и интеграцији са западним прогресивнијим земљама.
Иста ствар се сада дешава у односима САД-ЕУ. У њиховој сарадњи већ се појављују знаци напетости, јер Вашингтон покушава да спречи интеграцију Европе са остатком Евроазије.
Посебну претњу представљају једностране санкције са циљем да се спречи Европа да купује руски гас како би се присилили да купују скупљи, амерички гас.
Ови догађаји су показали да односи више нису обострано корисни.
И уколико се Велика Британија одвоји од ЕУ и придружи са САД опет ће бити гвоздена завеса али овог пута између англосаксонског света и остатка Евроазије.
Слична ситуација развија се и између Јапана и Јужне Кореје. Оштра реторика Трампа на Твитеру и истовремено помирљива у односу на Северну Кореју указује на одсуство гаранција безбедности од стране САД.
Обе земље сада разумеју потребу да усвоје сопствене мере безбедности и да потврђују свој војни суверенитет. До сада је за САД таква недоследност акција само средња тачка на путу губитка утицаја.
2.НЕДОСТАТАК РЕАКЦИЈЕ
Током Хладног рата сваки покушај САД да упути неки савет Москви завршавао се идеолошки поткованом критиком Москве:Империјалистички агресор се вратио не обраћајте пажњу.
Овај моралистички тон је итекако имао утицај док је Совјетски Савез низао успехе у медицини, науци, технологији, хуманитарним мисијама. Али кад је наступио период стагнације постао је бесмислен.
После распада СССР земља је изгубила имунитет од америчке заразе.
Са свих страна похрлили су експерти и западни „саветници“ који су почели да предлажу „реформе“ као распад СССР на 15 земаља (милиони људи су се нашли у клопци да се нађу на погрешној страни и да морају да мењају земљу), затим шок терапију тј. приватизацију када је огромна већина државног капитала прешла у руке олигарха,махом Јевреја, и друге пројекте усмерене у циљу уништавања Русије и њеног становништва.
И сасвим је могуће да би постигли свој циљ да нису заустављени на време.
Слично томе Вашингтон је СССР сматрао својим заклетим непријатељем.И након његовог распада наступила је конфузија.Пентагон је једно време говорио о „руској мафији“ као претњи целом свету али је то изгледало смешно.
Затим рушење небодера уз помоћ малог нуклеарног наоружања узиданог у темеље (ови планови стоје у архивама) они су радо прихватили концепт „борбе против тероризма“ нападајући земље у којима раније није било тероризма али се после тога појавио.
После овог неспретног плана, Вашингтон је наставио нападе на Русију.
Али сад се у Вашингтону осети неуспех. Кампања против Русије пуца по свим шавовима. У међувремену Трамп шири гласине о неопходности зближавања са Русијом.
Трамп такође позајмљује неколико трикова од Русије,као што је и Русија на санкције одговорила контрасанкцијама. Трамп одговара на западне дужности контрадужностима.
Морамо бити спремни и на чињеницу да ће систем производње америчког гаса зависити од руског гаса и нафте и да ће Американци то плаћати златом. Прва фаза биће плаћање производње нафте и гаса а друга сами нафта и гас.
Други непријатељски потези постају и тиши. Трамп је потписао веома интересантан документ са лидером Северне Кореје. Споразум, ако се тако може назвати, је нечујни чин капитулације.
Организовали су га Русија и Кина. Ово потврђује да су Северна Кореја и Јужна Кореја већ постигли договор о могућој дунклеаризацији Корејског полуострва.
Исто као што је Горбачов прихватио уједињење Немачке и повлачење совјетских трупа из Источне Немачке тако је и Трамп прихватио уједињење Кореје и повлачење америчких снага из Јужне Кореје. Као што је пад Берлинског зида значио крај совјетске империје тако ће и укидање демилитаризоване зоне значити крај америчке империје.
3.ИДЕОЛОГИЈА
Без обзира на то што у САД никад није било нечег попут догме комунизма тамо су једно време идеје демократије,слободне трговине,капитализма и војне доминације имале огромни утицај.
Када су САД престале да буду главна индустријска сила уступивши место прво Немачкој и Јапану а после и Кини оне су нагомилале огромни спољни дуг и кренуле да штите долар под претњом насиљем.
После неког времена постало је јасно да амерички војници треба да плате своју крв због искључивог права на штампање новца.
САД су себе сматрале неприкосновеним и неопходним, способним да контролишу целу планету и да блокирају земље у зависности од својих потреба.Данас ови идеолошки трикови не функционишу.
Про-демократска реторика је и даље распрострањена од стране политичких медија, али у пракси Сједињене Државе више нису демократска земља. Они су постали рај за лобисте, у којима се више не баве лобирањем.
Сместили су се у Конгресу и израдили велики број закона који служе приватним интересима корпорација и олигарха. Ви више нећете наћи америчку посвећеност демократији или у подршци диктатура широм света или у растући тренд да се изјасни и спроведе вантериторијалне законе без сагласности међународне заједнице.
Уместо капитализма не-мешања дошао је непотизам, негујући елите Вашингтона и Волстрита. Приватна предузећа више нису слободна, већ припадају гомили великих компанија, док око трећине радне популације у САД раде у јавном сектору.
Министарство одбране САД-а је највећи послодавац у земљи и свету. Око 100 милиона америчких способних људи не раде. Већина њих ради у услужном сектору, а не ствара ништа за дугорочну употребу.
Постоји све већи број људи који немају стални посао, а самим тим и стабилан приход.
Цео систем се држи дуга, укључујући компаније које производе гориво, на пример, у производњи гаса из шкриљаца. Без разумне особе, ако се од њега тражи реалистичан опис капитализма, не може описати овај уништени систем.
До недавно је разговарано о споразуму о слободној трговини, иако се у пракси никад није имплементирао. Неометана трговина на великим раздаљинама је неопходан услов за све империје, укључујући и америчку. У прошлости су војни бродови и опасност од окупације били кориштени да би присилили земље, попут Јапана, да се придруже међународној трговини.
Све до недавно, Обамина администрација је учинила врло активне покушаје да примени различита трансоцеанска партнерства, али ниједна од њих није окончана успехом. А сада је Трмп почео уништавати слободну трговину кроз санкције и дужности, покушавајући на тако погрешан начин да оживи изгубљену величину Америке.
Током процеса санкција некоришћење долара у међународној трговини од стране Ирана и Венецуеле као великих економских извозника доводи до бржег процеса рушења долара као светске валуте и могућности САД да неконтролисано штампа валуту.
4.Милитаризам
Распаду СССР претходило је повлачење совјетске војске из Авганистана. До тад се могло говорити о „међународној дужности“ Црвене армије да створи сигуран свет за развој социјализма.
После тога, сам концепт војне доминације престао је постојати, а инвазије у друге земље, попут Мађарске 1956. и Чехословачке 1968. године, које су и даље биле могуће, сада су биле незамисливе. Када се источна Европа побунила 1989. године, совјетска војска је једноставно нестала, напуштајући своје војне базе и опрему.
Сједињене Државе су и даље у стању да изазову зло, али већ је јасно да је њихова војна доминација на целој планети немогућа. Војска САД-а је и даље огромна, али је ослабљена. Они више нису у могућности да распоређују копнене силе у било ком броју и ограничени су на бомбе у ваздуху, обуку и наоружавање „умерених терориста“ и плаћеника, као и бескорисне вјежбе у океанима.
Ниједна од недавних војних авантура није довела до нечега што би подсетило свет о томе како су га оригинално смислили Американци: Авганистан је постао језгро тероризма и постројења за производњу хероина; Ирак је одведен у шиитске руке, чији се утицај сада протеже од Индијског океана до Медитерана.
Војне базе САД-а су још увек расуте по целом свету. Они су морали да постану оружје за ширење америчке моћи широм планете, али већина њих је неутралисана појавом нових високо прецизних оружја великог домета, моћних технологија одбране одбране и средстава ратовања.
Ове бројне основе су бескорисне, скупе за одржавање и налазе се на местима која се тешко бранити, али лако нападати од стране потенцијалних непријатеља.
Они се могу користити само за приказивање војних операција, за бескрајне војне вежбе, на пример, у балтичким земљама, на граници Русије или у Јужној Кореји.
Ове вежбе треба да буду извор провокације, али заправо су узорак бескорисности, јер би напад на Русију или Северну Кореју био самоубилачки корак. Ово је вежба за изградњу поверења, а њихов растући интензитет указује на изражен и растући дефицит тог поверења.
САД се неће никада преварити да причају о свом огромном војном буџету, али скоро увек избегавају да помену да Сједињене Државе добијају десет пута мање новца за јединицу оружја него, рецимо, у Русији. Ово је надахнут и неефикасан систем надуђивања новца, који троши новац за ништа – незаситна материца, гладна за све више и више јавног новца.
Без обзира колико је потрошен новац, САД никада неће решити основни проблем немогућности уласка у рат против адекватно оружаног непријатеља без излагања ризику од губитка.
САД су и даље омражене у целом свету али све мање и мање постоји страх од империје.
Али Америка је успјшно милитаризовала своје локалне полицијске службе, тако да када дође време, биће спремне ићи у рат против себе.
Ова анализа се може сматрати историјском студијом, која није повезана са практичним и свакодневним образложењем. Али мислим да је и даље примењена вредност. Да су грађани СССР-а унапред знали шта ће им се десити 1990. године (као што је то случај у тексту), они би се понашали сасвим другачије, и могло би се избећи многих личних трагедија.
Можете извући корисне информације за себе како бисте избегли колапс и најгори сценарио, што ће вам бити најважнија ствар када се колапс убрза. Можете побећи у сигурније место или преживети где сте остали. Можете, својим знаковима, предвидети колапс и урадити сопствену анализу уместо да се ослањате на моје.
Али пошто сам дожевео један колапс империје, ја о другом паду, наравно, не бих препоручивао ништа него бих се само надао најбољем.
Виктор Ренан/Русвесна
превод: Њуз Фронт