Немачка од сада може да врати у Шпанију оне избеглице које су тамо већ затражиле азил, а исте споразуме Берлин би хтео са Римом и Атином, пише Руперт Видервалд и додаје да је то више маркетинг него решење проблема.
Како наводи Видервалд у коментару за Дојче веле, од овог викенда избеглице заустављене на немачкој граници могу бити враћене у Шпанију ако су тамо већ поднеле захтев за азил, али о споразуму Немачке и Шпаније је мало познато.
Како каже, иако је немачком Министарству спољних послова важно да нагласи како Шпанија нити тражи нити очекује противуслугу, може се очекивати да ће званични Берлин и те како водити рачуна да Шпанија добије потребне ресурсе како би регистровала мигранте и обрадила њихове захтеве за азил.
О томе је током викенда било речи у разговору канцеларке Ангеле Меркел током посете шпанском премијеру Педру Санчезу.
„Споразум није богзна какав успех јер тек мали број потражилаца азила регистрованих у Шпанији преко Француске стиже до Немачке. Још је мањи број таквих који стижу преко немачко-аустријске границе. Уз то су изгледа у Мадриду инсистирали да процес депортације у Шпанију буде обављен у 48 сати од појављивања мигранта у Немачкој. Ко зна како функционише немачка бирократија има свако право да сумња да је таква брзина могућа“, наводи Видервалд.
Према његовим речима, поред свега тога не зна се колико ће Санчез са нестабилном већином у парламенту опстати у премијерском седлу, а споразум може пропасти са следећом политичком кризом у Шпанији.
„Дил Берлина и Мадрида је на климавим ногама и без великог ефекта. Главни циљ немачке владе остају слични споразуми са Италијом и Грчком. Сви такви споразуми имају пре свега функцију у унутрашњој политици – њих би канцеларка књижила као успехе и користила за одбрану од оних који је критикују због тобоже превише либералне избегличке политике“, оцењује он.
Како каже, све то не би смело да скрене пажњу са стварног, ни изблиза решеног проблема – да се десетине хиљада људи од Авганистана до последњег кутка Африке крећу на пут ка Европи пристајући на ризик да скапају у пустињи, да се удаве у Средоземном мору или да их кријумчари претворе у робље.
Он додаје и да када мигранти стигну у Европу, стижу на континент који се против феномена бори „старим начином“ – дизањем утврђења.
http://www.novosti.rs