У чувеном интервјуу Оливеру Стоуну, руски председник Владимир Путин је, на питање шта очекује од новог америчког председника Доналда Трампа, одговорио да се у САД мењају председници, али не и политика. Те његове речи делују посебно отрежњујуће ових дана, непосредно пошто је управо Трамп одобрио „војну помоћ Украјини“ у износу од око 250 милиона долара.
Такозвана „војна помоћ Украјини“ заправо значи даљу подршку кијевским нападима на Донбас, тј. на ДНР и ЛНР које су пре четири године прогласиле независност у односу на постреволуционарну, профашистичку и русомрзачку Украјину. Од тада и траје рат кијевске хунте против Донбаса, у којем су ДНР и ЛНР, а првенствено њихово цивилно становништво, свакодневно изложени нападима.
Амерички милиони, дакле, отићи ће на нове гранате којима ће украјински званични али и паравојни одреди засипати Горловку или Јасеноватију. Тиме се у потпуности разоткрива мрачни континуитет међународног насиља које спроводи Вашингтон.
Рат у Украјини заправо је започео државним ударом којим су руководиле стране силе, а пре свега администрација тадашњег председника САД Барака Обаме. Украјински суверенитет сахрањен је у мајданском преврату, којим је, како је показао онај њен злогласни снимак на којем издаје наређења Џефрију Пајату, заповедала Викторија Нуланд, у то доба помоћница државног секретара САД за европска питања. Нису Украјину као државу разорили становници најпре Крима, а потом и Доњецка и Луганска, који су на преврат реаговали проглашењем независности у односу на Кијев: иако их у Западној јавности управо тако оптужују, истина је сасвим супротна, јер у тренутку када су Крим, Доњецк и Луганск озваничили своје одвајање од Кијева, Украјина већ више није постојала, барем не у оном облику у којем је до тада.
Није мало оних који су веровали да ће долазак Доналда Трампа унеколико променити ствари на боље, пошто се Трамп у предизборној кампањи гласно залагао за учвршћивање односа и стварање новог савезништва са Русијом. Та надања су, међутим, у највећој мери изневерена, што изнова показује и последња одлука Беле куће да Украјину помогне са 250 милиона долара.
Да ли је Трамп само немоћан да се супротстави такозваној „дубокој држави“ која му подмеће клипове у точкове на сваком кораку, или је и он добровољни присталица даљих насртаја кијевске хунте на Доњецк и Луганск, то и није много битно. Људима из Зајцева то не прави никакву разлику, јер ће им гранате свеједно падати по главама. Гранате плаћене америчком „помоћи“.
Суштина је да се америчка политика у свом корену не мења, већ истрајава на изразито противруском деловању. И за ову, као и за прошлу америчку администрацију, свако испољавање руског слободарског духа, сваки покушај Руса и њима блиских народа да се заштите од Западног империјализма, представља чин непријатељства. Руси и Русима блиски народи пријају Западу само кад су покорни, послушни и спремни да у тишини подносе страдање. Чим затраже своја права, макар то била и она најосновнија, на њих ће се обрушити гранате. И те гранате ће бити плаћене америчким новцем послатим у виду „војне помоћи“.
Новац јесте утицајан, али, срећом по Доњецк и Луганск, не нужно и пресудан у ратним окршајима. Кијевска хунта је и до сада имала више пара него Донбас, али јој то није помогло да заузме ДНР и ЛНР. Народ који је решен да никада више не допусти да му профашистички режими управљају судбином, и који је преко главе већ претурио четири мукотрпне године ратног стања, сигурно неће поклекнути пред 250 милиона долара.
А амерички порески обвезници нека се запитају због чега њихова влада расипа њихове паре на циљеве који су не само нељудски, него и осуђени на неуспех.
Миодраг Зарковић, новинар и редитељ, међународни посматрач у Донбасу, за NewsFront – Србија