Људи у Београду, рецимо, не знају да ми немамо Копаоник под својом управом, тамо сваког дана недалеко од Панчићевог врха можете видети КФОР-ове патроле. Јако су одзвониле ове речи председника Србије Александра Вучића на недавној конференцији за новинаре. Оне заправо илуструју, колико шира јавност Србије није упозната са фактичким стањем на терену.
У обраћању нацији председник Србије Александар Вучић поручио је грађанима да не брину, да тајних одлука ни решења неће бити у вези са ситуацијом око Косова и Метохије, али и напоменуо да се одређене чињенице морају знати.
Он је казао да ни Копаоник није под нашом управом пошто 180 метара од Панчићевог врха патролирају припадници КФОР-а.
„Људи у Београду, рецимо, не знају да ми немамо Копаоник под својом управом, тамо сваког дана недалеко од Панчићевог врха можете видети КФОР-ове патроле“ – рекао је Вучић.
На мапи, у чији је посед дошао Телеграф.рс, јасно се види да је административна линија, која дели централну Србију и Косово и Метохију на нешто мање од 300 метара од Панчићевог врха, највише тачке Копаоника.
Иначе, припадници Војске Србије су од повратка у Копнену зону безбедности 2001. непрекидно у приправности дуж административне линије са КиМ. Насупрот њих се налазе припадници КФОР-а.
Копнена зона безбедности је дефинисана Војнотехничким споразумом потписаним 9. јуна 1999. године у Куманову. Дужина административне линије са Аутономном Покрајином Косово и Метохија (КиМ) је 382 километра, а ширина КЗБ је 5 километара.
(фото:Телеграф.рс)
Како се наводи на сајту Војске Србије, од уласка снага безбедности Републике Србије у Копнену зону безбедности, развијена је коректна, партнерска и професионална комуникација с командом и јединицама КФОР-а.
Заједничке активности Војске Србије и КФОР-а одвијају се на свим нивоима сарадње, што подразумева одржавање састанака на високом нивоу, састанака заједничке комисије, командних, координационих и локалних састанака, заједничких извиђања и једновремених патрола.
Заслуге зашто Копаоник није катастарски и административно цео на територији централне Србије припадају пре свега режиму Јосипа Броза Тита.
Тито је 1945. и 1946. у интервјуима страним медијима отворено говорио да ће Аутономна област Косово и Метохија бити припојена Албанији. На питање новинара „Асошијетед преса“ шта ће бити с овим делом Србије, Броз одговара:
„Зависи какав ће режим бити у Албанији. Ако дођу комунисти на власт оно може бити припојено Албанији.“
(фото.Телеграф.рс)
Енвер Хоџа је у својим успоменама навео да му је Тито крајем јуна 1946. обећао да ће Косово и друге крајеве Југославије где живе Албанци уступити Албанији чим се створи балканска федерација.
Едвард Кардељ је приликом посете Москви 1947. најавио Стаљину да ће КиМ бити уступљени Албанији. Тај план није остварен због резолуција Информбироа.
Међутим, штета је већ начињена 1946. године, када је Тито проширио границе јужне српске покрајине науштрб централне Србије.
Наиме, јужна српска покрајина је до тада обухватала само 15 општина, а господар Друге Југославије им је придодао још 14 и тако дуплирао величину Косова.
Броз је Косову припојио општине: Витина, Гњилане, Гора, Звечан, Зубин Поток, Косовска Каменица, Косовска Митровица, Ново Брдо, Исток, Пећ, Призрен, Лешак, Подујево и Штрпце, а које су до тада припадале старој Србији.
Иако ни за границе Косова из 1946. године нема никаквог рационалног објашњења, тек оно што се догодило 1959. године, када је Косову припојена чиста српска општина Лепосавић, не може се ничим оправдати.
Тиме је Косову практично припојено и пола Копаоника – Лешак, Врачево, Јариње, Бело Брдо и још на десетине насеља, села и заселака који су одвајкада били део Србије.
Отцепљење дела Рашког округа и његово припајање КиМ приписује се Петру Стамболићу. Званично образложење за припајање срезова Лепосавић и Лешак 1959. било је да тај део гравитира ка Митровици због рудника.
Стварни разлог, наводно, било је обезбеђивање довољно гласова за избор Стамболића међу делегате Савезне скупштине. Стамболић је тврдио да је то урадио Слободан Пенезић Крцун „да би повећао број Срба у покрајини“, која то још није била.
Говори Србија/Телеград.рс