Број деце по жени у Европској унији је прошле године повећан на 1,6, а испод европског просека је више земаља међу којима је и Албанија са 1,54 детета по мајци.
На сајту Макроекономија који је објавио табелу Евростата, наводи се да је број деце повећан у Латвији, Чешкој, Литванији, Румунији, Словенији и Буграској, док је Србија (1,44) изнад Хрватске (1,42).
У Албанији се рађа 1,54 детета по мајци, а на КиМ 1,66, што је незнатно изнад просека у ЕУ, али је, како се наводи на сајту Макроекономија, у изузетно брзом паду.
У Европској унији је поред броја деце повећана и просечна старост жена које рађајају, али не само у Европској унији већ и на Балкану.
Просечна старост прошле године је у ЕУ повећана на 30,6 година, у Србији на 29,1 годину, док жене на КиМ рађају са 29,4 година.
Када је реч о просечној старости првог рођења и ту је „праг“ померен. У Србији жене први пут рађају са 27, 8 година, на КиМ 26,9 година, а у ЕУ са 29 година.
Према том истраживању, у просеку најстарије рађају Италијанке (31) и Шпанкиње (30,8).
Графикон показује како је најмање ванбрачне деце у Грчкој, па у Хрватској, док је највећи проценат у Француској, Бугарској и Словенији. Србија ту „заостаје“ за модерним кретањима, али је број деце ван брака и у нашој земљи већи него раније за разлику од Русије.
Када се то „преведе“ у бројеве, долази се до податка да је број деце рођене ван брака у ЕУ повећан са 27,3 на 42,6 одсто, а у Србији са 20,7 на 25,9 одсто.
Већи удео ванбрачне деце Србија има од Пољске, Кипра, Хрватске и Грчке.
У Европи осим Грузије нема државе са стопом од 2,1 детета по жени колико би требало да буде за просту репродукцију.
http://www.novosti.rs