Политички сукоб Турске и САД и криза која је захватила турску лиру су заправо „златна“ шанса за руског председника Владимира Путина да окрене геополитичка кретања у своју корист и задобије нове савезнике, оцењује њујоршка агенција „Блумберг“.
То, међутим, сматра агенција, можда неће ићи тако једноставно.
Иако су Путин и председник Турске Реџеп Тајип Ердоган поправили односе који су запали у кризу када је Турска 2015. године оборила руски борбени авион, лидер Кремља може мало тога да понуди како би ублажио економске проблеме Анкаре или да убеди другу по војној бројности силу НАТО-а да напусти тај савез и приближи се Москви, наводи се у коментару њујоршке агенције.
„Односи са Турском су данас прилично конструктивни. Али, у политици ништа није заувек и све се може променити „, каже Франц Клинтшевич, члан Одбора за одбрану и безбедност у горњем дому руског парламента.
„Ми не градимо илузије у овим односима“, додао је он.
Турска је била важан бедем против Совјетског савеза током Хладног рата, а у њој су тренутно америчка авио-база, док су у Црном мору и амерички ратни бродови.
Због нових санкција, Ердоган је упозорио да је вишедеценијска алијанса у опасности и да Турска може да почне да тражи нове пријатеље и савезнике.
Како се криза лире интензивирала, Ердоган је одмах разговарао са Путином телефоном, углавном о „трговинској и економској сарадњи“.
Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров завршио је дводневну посету Турској у уторак, а посета је подразумевала разговоре о сукобима у Сирији и Украјини, као и о економским пројектима, укључујући гасовод и нуклеарну електрану.
Путин је рекао Ердогану да су Русија и Турска „на истој страни“, а прошле године сложили су се да укину већину трговинских санкција које су наметнуте након што је Путин оптужио Турску за „нож у леђа“ после пада руског војног авиона у близини сиријске границе.
Остала су ограничења на увоз турског парадајза.
Економска рањивост Турске значи да ће амерички председник Доналд Трамп „вероватно победити“, написао је на свом Твитер налогу Дмитриј Тренин, директор московског Карнеги центра.
„Ердоган неће напустити НАТО. Међутим, Трампов приступ савезницима имаће велике последице у обликовању светског поретка“, оцењује он.
Тензије је додатно запалила Трампова одлука да уведе санкције Турској и да удвостручи тарифе за челик и алуминијум. Исто тако, упозорио је да ће бити тешко поправити односе уколико Ердоган купи ракетни систем С-400 од Русије.
http://www.novosti.rs