Потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић каже за РТС да је добар део јавности против било каквих преговора о решавању косовског питања и да се то до сада никада није догодило.
Расим Љајић рекао је гостујући у Дневнику РТС-а да је добар део јавности против било каквих преговора о решавању косовског питања.
„Чињеница је и то се до сада никада није догодило, да имамо добар део невладиног сектора, опозиционих странака које су против било каквих преговора о решавању косовског питања, рачунајући да ће за неких 100 или 200 година доћи боље околности када се треба о томе разговарати. Милошевић је преговарао око овог питања иако погрешно и лоше али је преговарао. После 2000. године, Коштуница није ишао на преговоре зато што је волео већ што је знао да мора да се покуша да се тај проблем реши. Сам чин преговора као начин решавања овог проблема никада се није доводио у питање“, истиче Љајић.
Каже да добар део политичке елите заговара ткз. „замрзнути конфликт“.
„Не може да буде ниска цена уколико се заустави све оно што је Србија учинила у последњих 15 или 20 година у правцу реформи, европских интеграција, опоравке наше економије…Та цена замрзнутог конфликта јесте и ова, шта после тог конфликта, да ли преговарате или шта онда нудите или мислите поново да ратујете да би са војском и полицијом ушли на КиМ…не постоји трећи начин. То је огромна цена“, напомиње министар Љајић.
Сматра, каже, да нема апсолутно никаквих дисонантних тонова у Влади да је решење потребно, да треба преговарати и да треба дати пуну подршку нашем преговрачком тиму.
„Постоје различити погледи, а позив на унутрашњи дијалог је мотивисан тиме да свака странка, сваки значајнији субјекат у овом друштву каже шта о томе мисли. Није проблем да се изнесу различита мишљења, али је проблем кад Србија не зна шта хоће. Први пут је Србија изашла са предлозима, а нико не зна шта ће на крају од свега тога бити“, објашњава Расим Љајић.
Каже да Србија са великом забринутошћу прати ситуацију са турском лиром.
„У контакту смо са многим привредницима који су показали интерес за улагање у Србију. Трошкови рада за њих су сада мањи, ова несигурност за њих није добра и вероватно ће размишљати да можда разместе део произвоидње. Интерес би био свима да се ова ситуација стабилизује што пре и да наставимо позитиван тренд доласка турских инвеститора“, додаје министар.
Истиче да је евидентно да проблем са царинским пломбама постоји само на граници са Хрватском.
„Оно што је идеја је да се надлежне институције свих земаља погођених овим мерама састану. Нису само српски превозници погођени, већ и македонски, бугарски, турски. Једино што може да се уради је да се заобиђе Хрватска што повећава опет трошкове транспорта али не може проблем трајно да се реши на тај начин већ да Хрватска ревидира ту своју одлуку“, каже Љајић.
Напомиње да његова странка неће учествовати на изборима за Савете националних мањина и нада се да учесници неће политизовати Савете.
„Нећемо учествовати јер за нас гласају и Срби и Бошњаци и не можемо да будемо мало риба, мало девојка. Свака политизација националних савета је штетна и није у складу са оним што закон предвиђа а то су послови информисања, културе, образовања, службене употребе језика и ништа друго“, каже Љајић.
РТС