У Немачкој се данас састају канцеларка Ангела Меркел и руски председник Владимир Путин, теме разуговора биће Сирија, источна Украјина, руски гас, а могло би се догодити да се „на столу“ нађе и питање могућег решења косовског проблема.
Ставови Немачке, па и Русије по том питању, иначе јасни, у последњих неколико дана су поновљени у јавности, свакако и због чињенице да су се о могућем решењу, упркос формалној „летњој паузи“, изјаснили готово сви, водећи српски и албански политичари, међународна заједница, аналитичари, лобисти, све заинтересоване стране.
Без промене граница успостављених после ратова, поручила је канцеларка Меркел, али су многи у тој изјави, која је уследила после разговора са премијером БиХ Денисом Звиздићем, без додатних појашњења, видели и могућност да не говори само или бар не пре свега о Косову и Метохији.
Што се тиче Косова, Немачка нас је, како је неувијено приметио председник Александар Вучић, „разграничила“ с Косовом када је признала самопроглашену независност српске покрајине, још пре деценију, 2008. године.
Став званичне Москве пренела је, на неки начин, и портпаролка руске дипломатије Марија Захарова, додуше у оквиру посете нашој земљи, Русија је доследна, али ће Москва поштовати сваку одлуку Србије.
Ставови су, дакле, јасни, али, још није проверена снага адута с којима рачунају све стране у процесу.
Косово, наиме, не мора бити једино питање које брине међународну заједницу.
Само дан после предстојећег сусрета Вучића и шефа руске и српске државе, Владимира Путина, незванично најављеног за 15. септембар, у Бањалуку стиже Путинов министар спољних послова, Сергеј Лавров, а медији шпекулишу да долази са спремношћу Москве да подржи Републику Српску да отвори питање свог осамостаљења, нарочито у контексту преговора о коначном решењу за Косову и Метохију.
Те спекулације свакако је подстакла изјава Милорада Додика да странци упорно примењују дупле аршине и да не могу аргументацију коју користе за Косово да искључе у Босни и Херцеговини.
У том контексту, ваља, према аналитичарима, гледати најновије сапштење америчке амбасаде у Приштини, од четвртка, да Београд и Приштина „немају неограничену слободу у дијалогу“.
Они, наиме, тај став тумаче као упозорење да никакво коначно решење неће бити примењено без сагласности Америке и, посебно указују да ће оно важити само за Косово, а не и за земље у региону.
„Мислим да се изјавом циља на БиХ која би, или барем њени делови, можда покушала да примени решење које би се постигло са КиМ“, навео је председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун за Тањуг.
Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду такође запажа да се Амбасада огласила неколико дана после поменуте изјаве Додика о решењу КиМ и статусу Републике Српске.
Он то тумачи као поруку САД да би, у случају постизања споразума о разграничењу Срба и Албанаца, Београд морао да пружи гаранције да се исти принцип неће примењивати на БиХ, односно Републику Српску.
Америчка амбасада у Београду је само нешто раније поручила да стране у Бриселском дијалогу треба да размишљају далековидо и флексибилно, те да решење треба да дође од њих, а не „са стране“.
Шта се може очекивати после свих сусрета најављених за септембар, тешко је рећи.
Извесно је само да председник Вучић, како је и данас рекао, наставља дипломатску битку за решење за Косово, односно за будућност косовских Срба и државе Србије, да то види као своју политичку, државничку, па и личну мисију и да – како рече – неће одустати.
Јер, није готово док готово није.
Према томе, најаве и спекулације да је септембар месец у коме се очекује убрзање решења за Косово, судећи по свим изнетим ставовима, могу бити тачне само ако у бројним дипломатским активностима Србија избори за себе неко прихватљиво решење.
http://www.novosti.rs/