Нема предела на планини Рудник, где се чак и случајним, а камоли стручним археолошким копањима, не нађе значајна рукотворина, артефакт „сведок“ прохујалих (пра)давних епоха и цивилизација. Или остаци њихових грађевина. Тако, Рудник на једном месту, у својој утроби и на ободима, крије доказе трајања свих епоха и цивилизација, које су ту ратовале и столовале. Још неистражене.
ФОТО: НОВОСТИ
У ту славу српске, значајне а археолошки мало испитане, планине, у вароши Рудник траје изложба налаза, која је тек детаљ досад нађених трагова живљења најразличитијих култура, привреда и војски у њој током минулих миленијума.
Прочитајте још: Скривено благо Немањића на планини Острици
Аутори изложбе Ана Цицовић, виши кустос Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу, др Драгана Антоновић из Археолошког института у Београду и др Дејан Радичевић, са катедре за археологију Филозофског факултета у Београду, истичу да је поставка настала као мали спомен на деценију нових археолошких истраживања у утроби те планине. Названа је „Рударења на Руднику кроз праисторију, антику и средњи век“.
– У недостатку писаних извора, о раној људској делатности на Руднику сведоче материјални трагови рударске активности – кажу аутори о праисторији „крова“ данашње Шумадије. – Драгоцене праисторијске тајне открива локалитет Прљуша, на југозападним падинама Малог Штурца. Прљуша је реч која заправо означава спаљено земљиште, без вегетације. На њој се површински, поред малахита, појављују горски кристал и сивозелени кристаласти шкриљци, камене сировине коришћене још у неолиту за производњу оруђа. Ту су нађени бројни полуфабрикати и финално обрађени батови без трагова употребе, што наводи на закључак да су произвођени управо ту. Према распореду досадашњих налаза, рачунамо да се на целом том локалитету налази најмање две хиљаде рударских батова.
И као сведоци антике, ова неисцрпна налазишта пуна су доказа о постојању цивилизација: светиљки, керамичких и сребрних посуда… Од средине 13. века, рударење на Руднику цвете све до пропасти српске средњовековне државе, која је баш по њему била чувена као богата.
– Заједнички именитељ свих вести, без обзира на то потичу ли са Запада, из приморја, Византије или домаће средине, јесте истицање богатства у сребру и злату, као и великих прихода које су српски владари имали од рударства – закључују аутори изложбе.
О тим временима, за разлику од њима претходних, постоје и писани извори, мада је, упркос, њиховој веродостојности званична наука прилично касно почела да се бави Рудником.
КОВНИЦЕ НОВЦА
Током средњег века, од српских ковница новца најдуже је радила она на Руднику. Почела је за владавине краља Драгутина. Ту је свој новац ковао и краљ Владислав Други, а после Стефана Дечанског и цара Душана, жупан Никола Алтомановић, кнез Лазар, деспот Стефан, Ђурађ Бранковић… Ту је, недавно, нађен и чувени типар кнеза Лазара, на локалитету Дрење, у дворишту професора Слободана Марковића.
ПЛОЧА СЕПТИМИЈА СЕВЕРА
Истраживања која је водио знаменити др Јанко Шафарик, открила су 1865. остатке римског насеља и храма, уз њих и почасну плочу од мермера, првобитно постављену над улаз у храм посвећен Мајци Земљи, заштитници рударења. Плоча датира између 193. и 195. године наше ере, првих година владавине императора Септимија Севера.
Аутор: М. Бошњак
Извор: Новости