Кофи Анан, некадашњи генерални секретар УН остаће упамћен на овим просторима и као човек који је подржао НАТО интревенцију на СР Југославију 1999. године. Војна акција спроведена је уз његову сагласност, али не и сагласност и одобрења Савета безбедности УН што је Анан касније ипак осудио.
„Много пута сам апеловао на власти Југославије и косовске Албанце да нађу мир уместо рата, компромис уместо конфилкта. Дубоко жалим да упркос свим напорима међународне заједнице, југословенска влада остаје доследна у одбијању политичког споразума који би зауставио крвопролиће на Косову и осугурао одржив мир за становништво. То је, заиста, трагично, да је дипломатија оманула, али постоје времена када употреба силе може бити легитимна за постизање мира. Како бисмо помогли одржавају међународног мира и стабилности, Поглавље 7 Уједињених нација додељује важну улогу регионалним организацијама. Али, као генерални секретар Уједињених нација, много пута сам истакао, не само у релацији са Косовом, да Савет безбедности има примарну одговорност да задржи међународни мир и стабилност и то је експлицитно потврђено у Северноатланском споразуму. Стога би Савет требало да буде умешан у било коју одлуку прибегавања сили“, стоји у саопштењу које је Анан издао на дан почетка бомбрадовања, 24. марта 1999, а пренео Хистори канал.
Нешто мање од месец дана пре почетка бомбардовања, Анан је одржао говор испред УН у којем је апеловао на све да се присете лекција из Босне.
Говор преносимо у целости:
„Генерални секретару (НАТО) Солана, амбасадори, пријатељи…
Дозволите ми да почнем речима колико ми је задовољсто што се данас срећем са вама. Још од свог времена као специјлани изасланик за НАТО, веома ценим везе између наше две организације.
Како улазимо у нови век изазова и неизбежне кризе, за нас је критично важно да искористимо снагу једни других у потрази за миром и сигурношћу.
Морамо створити нову архитектуру превентиве, проактивне мировне политике – дизајнирану не за ратове прошлости, већ оне будућности. Морамо тражити и пронаћи нове начине да спречимо нестабилности било каквог узрока, чак и када помажемо у помирењима у постконфликтним друштвима како бисмо спречили честа враћања у рат и насиље.
Морамо се надовезати на изутену сарадњу између УН и СФОР-а у Босни како бисмо даље побољшали комбинацију силе и дипломатије која је кључ мира на Балкану, као и свуда. Успех мисије предвођене НАТО под мандатом УН је сигурно модел будућих напора. Нико, пак, не може очекивати да наше будуће мисије буду лако оствариве или спроведене брзо.
Крвави ратови у последњој декади оставили су нас без илузија о томе колико је тешко зауставити унутрашње сукобе – разлогом или силом – посебно против жеља владе суверене државе. Али, нису нас оставили без илузије о потреби употребе силе када сва друга средства пропадну. Можда ћемо у бившој Југославији поново досегнути ту границу.
Пријатељи,
Радујем се овом састанку као размени мишљења, па ћемо кратко представити три области од заједничког интереса за које верујем да ће утицати на наше односе у годинама које долазе.
Дозволите ми да почнем од Косова. Када сам се обратио на НАТО конференцији у Риму прошлог јуна, изразио сам наду да смо почели да извлачимо поуке из нашег искуства у рату у Босни – о критичним факторима као што су кредибилитет, легитимитет и моралност интревенције или не-интревенције. Али, додао сам да постоји само један начин да докажемо да смо то учинили; применом тих лекција практично и емпатично тамо где прети хорор.
Нажалост, хорор више не прети. Он је присутан у животима стотина хиљада људи на Косову чији су животи насилно прекинути. И сада, Рачак је додат на листу злочина против човечности почињених у бившој Југославији.
Знам да сте ви и ваше државе чланице ангажовани на интезивним консултацијама – у Контакт групи и другде – у настојању да обновите крхки споразум који је прошли пут зауставио убијање и доведете преговараче за сто. Стога, дозволите ми да затражим да се сви – нарочито они са способношћу да делају – присетимо лекција из Босне.
То подразумева пуно и безусловно поштовање људских права свих грађана на Косову, пуно и безусловно прихватање мировних преговора као једини начин решавања сукоба на Косову; и пуно и безусловно поштовање надлежности Међународног суда за ратне злочине у Хагу за све територије бивше Југославије.
Међутим, на крају, то подразумева и обезбедити људима на Косову степен аутономије која је у складу са њоховим потребама да живе живот без терора и насиља. Какав ће облик та аутономија имати не зависи само од жеље људи са Косова већ и од акција југословенских власти. Можемо само да се надамо да су и они научили лекције из Босне.
Друго, дозволите ми да кажем да сарадња између УН-а и СФОР-а у Босни остаје од суштинског значаја за перспективе трајног мира. У сваком пољу – од безбедности до повратка избеглица и обнове школа, путева и болница – радимо заједно. Ипак, морамо да осигурамо да комуникација између ИПТФ-а и СФОР-а остаје јасна и ефикасна, тако да све претње миру могу бити конципиране.
Дозволите ми да закључим, тако што ћу вам честитати – мало раније – на предстојећој 50. годишњици Савеза и пожелети вам успехе у вашим достигнућима у изради новог стратешког концепта за наредни век. Како дефинишете своју улогу и где и како сте одлучили да је остварите, је од виталног значаја за УН, с обзиром на дугу традицију сарадње и координације између НАТО и УН-а у питањима рата и мира. Радујем се да чујем ваше мишљење и овом питању.
Хвала вам – рекао је Анан у говору, а пренео НАТО.
Кофи Анан преминуо је данас након краће болести у болници у Берну у Швајцарској у 81. години.
Аутор: М.П.
https://www.blic.rs/