Експерт о састанку Путина и Меркелове

У последњих неколико година како руски тако и немачки политичари сусрећу се углавном на међународним платформама а политика изолације Русије више не може да буде одговор на реалност у будућности.Русија је важан играч на међународној сцени и немогуче је заобићи, сматра стручњак за јавно право и доктор наука Карин Беше-Головко.

Међутим, ако се преговори између Русије и Немачке не зауставе, што је посебно истакла Меркел:

„Али велики је број питања која нас забрињавају, почевши од Украјине и Сирије и окончања економске сарадње, толико су важна да оправдавају тренутни дијалог“.

Заузврат Кремљ, према речима његовог говорника, придржава се истог тона, како је рекао портпарол Кремља Д. Песков, рекавши да је приступ између два лидера веома различит, што ствара потешкоће. Меркелова у свом говору поново се придржава догме „глобалног клана“, рекавши да су неки специфични политички интереси изнад интереса држава.

У том контексту она је инсистирала на улози Украјине у транзиту гаса, упркос понављајућим проблемима које је Украјина створила од раних 2000-их. Госпођа Меркел је поменула хуманитарна питања у Сирији, а нег брину о реконструкцији земље. Она говори о Минским споразумима, као да их Русија треба применити, а не гарантовати. Најзад помиње билатералних односа, али између цивилних друштава. Држава и национални интереси се бришу из говора.

Са своје стране, Путин је одмах претворио говор у реалистичан канал. Почиње са статистиком трговине између земаља, с обимом руског гаса који се продаје у Немачкој, уз стварне односе између две државе које постоје у стварном свету. Он није део постмодерног света фантазије, који брани Меркел. Ово су компаније које чине богату размену између земаља, уместо митских „грађанских друштава“.

Дакле Северни Ток има логике и уз уступке Украјини уколико она престане да уцењује.У вези Сирије мора се земља обновити иначе ће милиони миграната остати у Европи, сматра Путин. У Украјини је неопходно применити Мински споразум а не уводити војне јединице. Потребна је посматрачка мисија попут ОЕБС-а а не уводити нове окупационе снаге.