Игуман Сава Јањић се још 1998. године залагао за то да Слободан Милошевић, Ратко Младић и Радован Караџић буду изручени Међународном суду у Хагу.
Све је почело у Преказу, када је убијено четрдесетак људи из породице Јашари. Та акција у Преказу је од кључног значаја. У тој акцији употребљена је несразмерно јака сила и страдало је много особа које нису могле бити назване терористима. Крвави лешеви су били изложени пред новинарима. Албанци су реаговали на то на начин који се могао очекивати, потпуном решеношћу да се побуна настави. Терористички напади убрзо су прерасли у оружану побуну.
Овако је говорио игуман манастира Високи Дечани Сава Јањић у интервјуу за недељник „Време“ 1999. године.
Ови његови ставови, који су протоком времена пали у заборав, дали су добар шлагворт за питање: како се то старешина једне од највећих српских светиња на Косову и Метохији разишао са званичницима у Београду и зашто се јавно успротивио идеји председника Александра Вучића о разграничењу са Албанцима?
Познат по тајновитим али чврстим везама са Американцима, отац Сава се још 1998. залагао за то да Слободан Милошевић, Ратко Младић и Радован Караџић буду изручени Хашком трибуналу.
Тако је у разговору за „Њујорк Тајмс“ годину дана пре избијања ратног пожара на КиМ изјавио:
Када бих видео Милошевића у Хагу био би срећан. Када би у Хаг отишли и Младић и Караџић то би био само почетак – отворено је признао Сава Јањић.
Овакви погледи духовника могу у многоме да објасне његове садашње позиције у вези са решавањем косовског ребуса.
Страни новинари су оца Саву због његовог непрестаног присуства на интернету и медијима назвали „Cybermonk“(Сајбермонах)
Прочитајте како је НИН писао о оцу Сави 1999 године
“ Истина је да су новинари, нарочито они инострани, оца Саву напросто обожавали не само зато што перфектно говори енглески језик и што је изузетно образован, што је био један од оних који је пристајао да гостује на ТВ Косово, да даје интервјуе и изјаве за албанске медије када је то било потребно већ и зато што се отац Сава Јањић од самог почетка, са храброшћу која је недостајала многима, увек борио против насиља и вандализма.
Само заслугом оца Саве и Теодосија, игумана манастира Високи Дечани, више од седамдесет Албанаца избегло је смрт.
“Било је то пре бомбардовања, када су свакојаке паравојне јединице дивљале Метохијом. Да их нисмо сакрили, све би их поклали. Било је ту и жена и деце”, прича отац Макарије и додаје: “Претили су да ће и сву братију из манастира поклати, ако им не предамо Албанце. Игуман Теодосије није попустио и после неколико дана, а отац Сава је обезбедио сигуран пролаз за све њих.”
LIDIJA KUJUNDŽIĆ NIN, 14. decembar 2000