Сусрет Дачића и учесника конгреса слависта: Језик један од темеља националног идентитета

Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је данас да није неважно којим језиком говоримо јер језик као опште добро сваког народа представља његову културну ризницу, чувар је његове јединствености и темељ националног идентитета.

Потпредседник Владе је на почетку обраћања рекао да му представља задовољство што има ту прилику да учеснике 16. међународног конгреса слависта, који се одржава у Београду у периоду од 20. до 27. августа, угости у Министарству спољних послова Републике Србије, које је иначе подржало овај догађај.

„Чињеница да је Београд домаћин овако великог и важног научног скупа, како за славистику, тако и за србистику, најбоље говори о значају који Међународни конгрес слависта има у нашој академској заједници“, рекао је Дачић.

„Иако је још давне 1939. године, Београд био изабран за домаћина 3. конгреса, због избијања Другог светског рата и у знак солидарности са поробљеним словенским народима, конгрес није одржан. Данас, у другачијим међународним околностима, имамо прилику да сагледамо изазове са којима се суочавају словенски језици, пре свега кроз процес глобализације и развој и примену информатичке технологије, која је са собом наметнула англосаксонски језички образац као доминантан и неопходан“, додао је Дачић. 

Политичке и економске кризе које су запљуснуле европски континент, попут миграција, како оних унутар Европске уније, тако и велики мигрантски таласи са Блиског истока и северне Африке, изазвали су велику забринутост европских народа за опстанак свог демографског и културног наслеђа. Ове кризе нису мимоишле ни славистичку језичку научну заједницу.

Министар Дачић је подсетио на политичке и економске кризе које су запљуснуле европски континент, попут миграција, како оних унутар Европске уније, тако и велики мигрантски таласи са Блиског истока и северне Африке, а које су се одразиле и на славистичку језичку научну заједницу.

„Ситуацију на простору Балкана додатно компликује стални процес фрагментације српског језика, где се од заједничког и јединственог језичког корпуса, политичким и државотворним разлозима оправдава стварање нових језичких варијетета, који се лингвистички не разликују, али на политичкој равни добијају особине другачијег, национално-државног и врло често свој идентитет граде порицањем свог језичког оригинала“, рекао је министар Дачић.

„То што су Сједињене Америчке Државе своју борбу за независност од Британске империје усмериле на политичко-територијално-економско ослобађање, ниједног тренутка не спорећи свој енглески језик, без претензија да постане амерички, довело је до тога да данас и САД, Велика Британија, Канада, Аустралија и Нови Зеланд не само да говоре истим језиком, већ и свет и појаве у њему гледају истим заједничким очима. Да ли можемо рећи да је управо заједнички језик она спона која ове земље држи на истој политичкој страни“, упитао је Дачић.

„Додатни проблем представља и све већа маргинализација употребе ћириличног писма, правдањем универзалношћу латиничног писма, чиме се пренебрегава опасност од удаљавања од својих језичко-традиционалних корена, а уједно се трајно нарушава културолошки идентитет народа.

„Немаран однос према овим појавама може да нанесе непоправљиву штету и да сву борбу наших предака који су вековима подносили огромне жртве бранећи свој језички, национални и верски идентитет учини узалудном. Управо овде ја видим одговорност језичке научне заједнице, пре свега вас слависта, који аргументованим, непристрасним методама морате да одбраните истину и науку“, упозорио је министар и додао да већа видљивост словенских култура и адекватно приближавање нарочито млађим нараштајима омогућило би и боље разумевање улоге и значаја који су словенски народи имали током историје, иако су готово увек подељени геостратешким интересима великих сила и много пута културолошки маргинализовани.

Дубоко верујем да окупљање водећих светских слависта, жива размена идеја и искустава, сагледавање онога што је урађено између два конгреса и шта треба да се ради у годинама које долазе, јесте прави начин да заједнички превазиђемо изазове са којима се суочава славистика у модерном добу, рекао је Дачић 

Министар је на крају свог обраћања члановима делегације Међународног комитета слависта пожелео да из Београда понесу лепе утиске који ће бити подстицај да поново посете престоницу Србије.

Након обраћања министар Дачић је позвао делегацију да обиђу Музеј српске дипломатије.