Разговори руског и васељенског патријарха 31. августа у Истанбулу могли би да буду судбоносни. Указ о аутокефалности Украјинске цркве погубан за православни свет. Спорна одлука могуће да буде донесена већ у септембру.
Хоће ли доћи до раскола у православном свету због различитих ставова московског и константинопољског патријарха о давању аутокефалности, тј. самосталности Украјинској православној цркви?
То питање намеће се пред скори долазак руског патријарха Кирила у Истанбул, 31. августа, на разговор са васељенским патријархом Вартоломејом. У Москви очекују да им Вартоломеј објасни шта је стварно казао украјинском председнику Петру Порошенку, који тврди како му је обећао да ће Украјинска православна црква добити аутокефалност.
Минулог пролећа председник Украјине Петар Порошенко и Врховна рада (парламент), обратили су се патријарху Вартоломеју са молбом да се одобри самосталност Украјинске православне цркве. Порошенко је путовао у Истанбул и тада тврдио да му је Вартоломеј обећао „томос“, тј. указ о аутокефалности. То се до сада није десило, али помиње се да би таква одлука могла да буде донета на Архијерејском сабору Константинопољске цркве, који ће бити одржан у септембру.
Није тајна да односи између Константинопољске и Руске православне цркве одавно нису идилични. Доказ је и то што Руска православна црква није хтела да присуствује Сабору цркава који је одржан на Криту 2016. године. У Москви су сматрали да тај Сабор није био довољно добро припремљен.
Руским великодостојницима највише смета што патријарх Вартоломеј претендује да буде нека врста „православног папе“, то јест не да буде први међу једнакима, него и нешто више. Уочи Сабора на Криту било је чак и спорова око тога где ће ко да седи, а свештенству у Москви сметало је што Вартоломеј жели да седи у посебној, „византијској фотељи“, или на челу стола – истичу упућени у односе двеју цркава.
СПЦ УЗ МОСКВУ
Став Српске православне цркве око аутокефалности Украјинске православне цркве је одавно познат: она је за доследно поштовање црквених правила. Аутокефалност може да јој да само Руска православна црква, у чијем је она саставу. То исто важи и за Македонску православну цркву којој аутокефалност може да да само СПЦ.
Добри познаваоци православне историје кажу да то супарништво има корене још из времена руског царства, кад су у Петербургу сматрали да су они спаситељи и покровитељи свих православних народа.
Ривалитет између Москве и Истанбула је настављен и у време постојања СССР. Стаљинов режим је направио велика зла Руској православној цркви, побијено је или послато у логоре много монаха, порушено на стотине храмова… У Стаљиново време је потпириван ривалитет са Константинопољем, а, наводно, Американци нису дозволили да Москва преузме превасходство, мада су Руси највећи православни народ.
Иначе, до поделе православаца у Украјини дошло је још после распада СССР и формирања независних држава, а упркос настојањима нелегитимне и непризнате Украјинске цркве Кијевског партијархата, у овој држави и даље је најбројнија Украјинска православна црква Московског патријархата, која признаје патријарха Кирила за свог поглавара. Она, у суштини, има аутономију и са Московском патријаршијом само координира спољнополитичку делатност.
Поглавар Украјинске православне цркве Московског патријархата је митрополит Онуфриј Березовски (72). Украјинска православна црква лојална Московској патријаршији има око 13.000 црквених општина, што је више него све остале конфесије.
Осим тога, она настоји да буде неутрална у садашњем сукобу и пропагира заустављање крвопролића и братоубилачког рата и стално позива на успостављање дијалога. Друга по величини православна црква припада Кијевском патријархату и њу предводи самопроглашени патријарх Филарет, а није је признала ниједна православна црква у свету.
Председник Порошенко током прославе независности Украјине оштро је нападао Руску православну цркву
У време жестоких ратних сукоба, самопроглашени патријарх Филарет шокирао је не само вернике, него и обичне грађане, изјавом да није грех убијање сепаратиста и оних који их подржавају у Донбасу. Украјински самозвани патријарх Филарет, свештенике и вернике који су остали верни Московској патријаршији назива „петом колоном“ и оптужује их да сарађују са окупаторима и доприносе сепаратизму – подсећају познаваоци овог проблема.
Све три цркве са нестрпљењем очекују резултат разговора у Истанбулу. Руководство Украјинске православне цркве лојалне Московској патријаршији верује да ће остати статус кво и да неће доћи до раскола у православном свету.
На другој страни, врх Украјинске православне цркве Кијевског патријархата убеђен је да ће добити аутокефалност у септембру. Кад се све то зна, јасно је да је васељенски патријарх Вартоломеј пред важном историјском одлуком од које зависи будућност односа у православном свету.
РАТ ЗА ХРАМОВЕ
Од почетка сукоба на истоку Украјине, у тој земљи се води прави рат за православне храмове. Отето је и силом заузето више од двадесет храмова који су до рата припадали Украјинској православној цркви Московског патријархата.
У тим нападима су учествовали националисти из Десног сектора, по вероисповести унијати тј. гркокатолици.
ФИЛАРЕТ БИО КАНДИДАТ
Интересантно је да је Филарет био један од кандидата за патријарха Руске православне цркве, али је тада изабран Алексиј.
Чим је проглашена независност Украјине, Филарет је тражио да Украјинска православна црква добије аутокефалност. Руска православна црква искључила је Филарета из својих редова 1992. године.
Трећа православна црква је аутокефална и има 3,4 одсто укупног броја верских општина.