После порука из Вашингтона да се неће мешати ако Београд и Приштина постигну узајамно задовољавајуће решење косовског питања, поруке сличног тона јуче су стигле и из – седишта Европске уније.
Најпре је европски комесар Јоханес Хан рекао да би Брисел требало да прихвати договор Срба и Албанаца којим би се решио дугогодишњи проблем Косова, уз напомену да се ради о билатералном решењу које не може да се користи као пример за друга питања.
Он је, како је пренео бриселски „Евроактив“, постизање договора у дијалогу коме посредује ЕУ описао као „геополитичку неопходност“ и подсетио на обавезу ЕУ да се „брине о европским земљама, не препуштајући ту улогу трећим државама у свету“.
Готово истовремено, огласила се и портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчич са изјавом да ЕК сматра да „Србији и Косову треба дати простор да се договоре о садржају споразума о нормализацији односа“, али је додала и да ЕУ не може да коментарише могуће елементе тог споразума.
Ове поруке стигле су непосредно после учешћа главних преговарача Београда и Приштине Александра Вучића и Хашима Тачија на форуму у аустријском Алпбаху и њиховог претходног сусрета у Бечу, у петак, на ком су били и комесар Хан и канцелар Аустрије Себастијан Курц.
Министар спољних послова Ивица Дачић оценио је јуче да се може очекивати убрзавање дијалога у Бриселу, али да је рано говорити да ли ће његов крај бити успешан. Он је навео да је најважнија порука која се могла чути после сусрета Вучића и Тачија у Алпбаху та да постоји жеља да се разговара о тражењу трајног решења и да постоји расположење других земаља да прихвате оно што се две стране договоре.
Према мишљењу политичког аналитичара Драгомира Анђелковића, Београд и Приштина би се сами договорили јер је и једнима и другима интерес да се договор постигне, али за то, како каже, постоје два ограничавајућа фактора.
– То су утицај међународне заједице на Приштину и раслојене унутрашње снаге на КиМ које тешко могу да се уједине око неког договора. У Беграду је по том питању слика другачија – каже Анђелковић за „Новости“.
На питање верује ли да би на референдуму грађани Србије подржали свако понуђено решење без обзира на то што владајућа странака има убедљиву већину, Анђелковић каже да мисли да би подршку добио предлог који би задовољио део српског националног интереса:
– То би могло бити да Србији припадне север Косова, али да се Косову не препусте Бујановац и Прешево. Не верујем да би грађани подржали размену територија.
Анализирајући поруке Вучића и Тачија у Алпбаху, бриселски портал „Политико“ оценио је да су на форуму изјаве њих двојице означиле први пут да се отворено залажу за идеју о измени граница. Такве изјаве, како се закључује, стављају ЕУ у тешку позицију с обзиром на то да се њени лидери дуго противе таквим променама, јер би то могло да доведе до захтева о прекрајању и других граница на Балкану.
ТАЧИ: СТОЛИЦА У УН
Председник привремених институција у Приштини Хашим Тачи јуче је изјавио да је дошло време за коначни и правно обавезујући споразум, под којим подразумева дефинисање граница и признавање Косова у УН.
– Ја сам против етничких граница, али нисам наиван. Знам да би Србија најрадије одуговлачила са неизбежним признањем Косова. Србија жели да задржи статус кво, али такво стање више није могуће одржавати.
Он је подсетиоо и на то да су грађани Прешева, Бујановца и Медвеђе 1992. године на референдуму изразили жељу да се придруже Косову и да би укључивање те теме у текући дијалог „могло да реши још једну тачку потенцијалног сукоба“.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: ДА ЛИ СЕ ТО ЕШДАУН КАЈЕ?
Разграничење је последица ратова које Срби нису тражили, а не њихов узрок – изјавио је јуче министар одбране Александар Вулин, поводом изјаве бившег високог представника за БиХ, Педија Ешдауна да су приче о променама граница Србије и Косова „веома опасне“.
– Да ли је разграничење Републике Ирске и Уједињеног Краљевства изазвало рат или мир? Где је Ешдауну била та памет током деведесетих када су разбијали СФРЈ, или 2008. када су признавали Косово? Да ли његово противљење разграничењу значи да се каје што је пред камерама на Косову давао савете терористима из ОВК како да се боре против Срба и да пробају да отцепе Косово и промене границе? – упитао је Вулин, додавши да разграничење са „великом Албанијом“ није узрок ратова на Балкану већ је последица НАТО агресије на СРЈ, етничког чишћења Срба на КиМ и признавања Косова 2008.
РАСИМ ЉАЈИЋ: ЗАМРЗАВАЊЕ БЕСКОРИСНО
Потпредседник Владе Расим Љајић јуче је указао да постоје бројни отпори и у Београду и у Приштини да се проблем реши, као и да опозиција „и код нас и код њих користи исте агрументе – да се чекају боље околности“:
– Међутим, замрзнут конфликт много кошта и Срби од њега неће добити ништа, а он води у „пузећу“ независност Косова.
МАРКО ЂУРИЋ: НАЈЗНАЧАЈНИЈА ПОСЕТА
Председник Вучић ће током посете КиМ 9. септембра обићи и места на којима ниједан председник Србије до сада није био, рекао је јуче директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић. Oн је рекао да ће то бити једна од најзначајнијих посета Србима на КиМ икада.
– Они с нестрпљењем очекују ту посету и она ће значити охрабрење и снагу да истрају на том простору – рекао је Ђурић за Прву телевизију. – То неће бити уштогљена и конвенционална посета, већ ће Вучић гледати да буде што више у контакту са народом и да посети српске породице и буде са њима тамо где је најтеже.
Аутор: Д. Р. ЂОРЂЕВИЋ
Извор: Новости