Коментар: Московске улице

У великој Москви сигурно би могла да се нађе улица која би понела име неког од славних Срба, али би то неко требало да предложи. Недавно су били јубилеји Тесле и Његоша, али никоме није пало на памет да изнесе овакав предлог.

Агилни и сигурно најобразованији српски амбасадор у Русији Славенко Терзић за време боравка у Градској скупштини Москве покренуо је питање да нека од улица у Москви добије назив по неком од славних Срба.

Тада му је један од тамошњих високих чиновника казао „па шта ћете више, имате једну од главних која носи име по Кутузову, чија је мајка Српкиња“. Наводно, о томе су давно писале неке мађарске новине.

О српској вези славног војсковође нема ниједног податка у руским енциклопедијама, али је ова анегдота отворила простор за другу врсту размишљања.
Наиме, у престоници Русије са простора бивше СФРЈ само један политичар има своју улицу.
Постоји Трг Јосипа Броза Тита, који је заправо једна велика раскрсница. Има и Улица Алексе Дундића, кога својатају и Руси.
Наравно да бисмо у великој Москви сигурно нашли место за неког од славних Срба, али то је неко требало да предложи.

Недавно су били јубилеји Николе Тесле и Његоша, али никоме није пало на памет да се по њима назове нека од улица.

У Србији постоје улице назване по руским херојима и познатим људима, и то је нормално.

А ето кад су у Загребу поставили бисте Јурију Гагарину и Сергеју Јесењину, руски амбасадор у Хрватској је одмах кренуо у акцију да се у Москви једна улица назове – загребачка.

Старији памте да су у Москви, наспрам чувене зграде МСП Русије, у совјетско време постојала два хотела која су се звала „Београд“. После реновирања, оба су променила називе.

И пријатељи Србије у Москви и широм Русије као и њихове дипломате сада кад се обележава 180 година од успостављања дипломатских односа требало би да се сете тих ситница, јер људи долазе и одлазе, а називи улица – остају.

Бранко ВЛАХОВИЋ

http://www.novosti.rs