Могућност суштинског прекрајања граница на Балкану нико утицајан не би подржао, али ако дође до корекције административне линије између Србије и Косова, она се неће директно одразити на балканске суседе. Да ли је Немачка на путу да омекша став о непромењивости граница под утицајем ЕУ и Америке.
Да ли ће и Немачка као водећа држава Европске уније смекшати чврст став да је разграничење између Срба и Албанаца у оквиру крајњег решења косовског питања — неприхватљиво.
Управо је то била једна од тема о којој су немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Америке Доналд Трамп разговарали телефоном.
Став Немачке до јуче је био јасан, када је реч о било каквим изменама границе што се тиче Косова — нема ни говора. С друге стране, Америка, али и ЕУ све гласније износе мишљење да је за њих „прихватљиво решење које постигну две стране“, што умногоме одступа од досадашњег тврдог става Вашингтона. Европска комисија је фактички дала свој благослов за неку корекцију граница између такозване државе Косово и Србије у оквиру коначног решења. Сад и Берлин шаље поруке које се могу двојако тумачити.
Очигледно је да је у току велика спољнополитичка прекомпозиција идеја уочи новог сусрета председника Александра Вучића са Хашимом Тачијем.
Драган Ђукановић са Факултета политичких наука уверен је да Трамп и Меркелова у разговору о Западном Балкану нису нашли једногласно решење.
„Али мислим да је ово што је стигло из ЕУ, да треба дати простора за дијалог између Приштине и Београда, утицало и на позицију Берлина. Немачка неће опструисати договор, што значи да су уједно и омекшали свој став по овом питању“, верује наш саговорник.
С друге стране, према његовом мишљењу, заговорници „домино ефекта“, који тврде да би било какве промене граница на Балкану изазвале ширење те појаве и на друге земље и регионе, нису у праву.
„Не верујем у могућност суштинског прекрајања граница на Балкану и мислим да је то нешто што нико неће подржати. И ако дође до корекције административне линије између Србије и Косова, мислим да се то неће директно одразити на балканске суседе. Очигледно је да се управо изналази нека врста формулације, која би спречила евентуални домино ефекат на Македонију, Босну и Херцеговину и друге државе региона“, оцењује Ђукановић.
У самој Приштини влада поприлична конфузија због овог питања, али и, како они тврде, промене реторике Америке. Косовски медији истичу да је Србија пронашла начин да допре до администрације Доналда Трампа, ког опет прозивају да је „опседнут тиме да докаже да су све досадашње акције претходних америчких администрација биле погрешне и да по сваку цену жели да их измени“.
Приштина је до данас могла да тражи подршку у Немачкој, јер су сматрали да та земља може да утиче на остале да се „не приклањају Србији“. После разговора Меркелове и Трампа, видећемо како ће се ствари одвијати. Ипак, косовски Албанци посебно страхују од промене става Вашингтона, који је до сада важио за неприкосновеног савезника независног Косова.
Спутњик