Уколико би сутра био одржан референдум са питањем „Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?“, 55 одсто грађана Србије гласало би за, њих 21 одсто би гласало против, док 12 одсто не би гласало уопште или не зна шта би одговорило на ово питање, резултат је најновијег истраживања јавног мњења које је спровело Министарство за европске интеграције.
Истраживање под називом „Европска оријентација грађана Србије“, у коме је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година, рађено је према стандарду Евробарометра.
Подршка грађана реформама је, као и претходних година, веома висока, преноси Танјуг.
Од укупног броја испитаника, њих 68 одсто сматра да би реформе, неопходне за улазак наше земље у ЕУ, требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље и уређеније Србије.
Кад је реч о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. године до данас, 24 одсто испитаника је препознало да је ЕУ највећи донатор нашој земљи у последњих 16 година, на другом месту се по перцепцији грађана налази Русија са 21 одсто, на трећем Кина са 17 и на четвртом Јапан са 12 одсто.
У односу на резултате истраживања од пре годину и по дана, из децембра 2016, број оних који као највећег даваоца помоћи Србији виде ЕУ порастао је за три одсто, док је број оних који су мислили да је реч о Русији — смањен за четири одсто.
Званични подаци говоре да у периоду од 2000. до краја 2016. године Европска унија и њене државе чланице са 4,31 милијарди евра реализованих бесповратних средстава представљају највеће донаторе, чиме су значајно допринели развоју Србије — појединачно гледано Европска комисија је донирала 2,96 милијарди евра, Немачка 368,21 милион евра, Шведска 232,11 милиона евра и Италија 187,72 милиона евра.
Све позитивне асоцијације на Европску унију имају тренд раста. На пример, грађани појам ЕУ повезују са бољим животом, вишим стандардом, благостањем, путовањима и то њих 21 одсто, док је у јуну 2017. године то чинило 10 одсто испитаника.
Највећи проценат грађана, њих 58 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно више од половине испитаника подржава опредељеност Владе Србије за наставак дијалога између Београда и Приштине и спремност да се на тај начин дође до одрживих решења.
Борбу против корупције (22 одсто), реформу здравственог система (16 одсто) и реформу правосуђа (12 одсто) грађани препознају као најзначајније и као оне које највише утичу на њихов свакодневни живот.
Следеће по важности су им реформе у области пољопривреде (10 одсто), затим образовања (9 одсто), боље заштите људских права (8 одсто) и заштите животне средине (5 одсто).
За највећи број грађана, њих 18 одсто, чланство у ЕУ представља пут ка бољој будућности младих људи, више могућности за запошљавање (16 одсто), могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (15 одсто), као и могућност да се уреди стање у нашој држави (11 одсто).