Представници власти у Приштини увелико у западним амбасадама представљају своје решење за статус независног Косова у коме би положај Срба био уређен по узору на Јужни Тирол у Италији – ексклузивно сазнају „Новости“.
Ова акција поклопила се и са договором Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја да нема преговора о разграничењу и прети да Београд стави пред свршен чин, уз свесрдну помоћ центара моћи који су главни спонзори независности такозване државе Косово.
Ако Албанци добију подршку кључних земаља Запада за овај свој план, то значи да ће наша страна и председник Александар Вучић практично остати изоловани у вишемесечним напорима да се коначно дође до разрешења историјског чвора уз одржив споразум и обостране компромисе.
Ова перфидна тактика почива на намери да нам приштинске власти, народски речено, продају рог за свећу. Јер, када смо улазили у преговоре, модел Јужног Тирола помињао се као опција, али за целу територију Косова у односу на централну Србију.
Албанци сада то, уз помоћ својих деценијских ментора, изврћу у статус за Србе, али у својој независној држави. А притом дуже од пола деценије нису спровели обавезу из Бриселског споразума да формирају Заједницу српских општина. Зато им сада Јужни Тирол добро дође као алтернатива за ЗСО, али уз заокруживање суверенитета на целој територији. Тиме стварају услове и да конкуришу за столицу у Уједињеним нацијама.
Овај нови маневар носи и велику опасност по стабилност наше земље. Јер уколико уз помоћ Запада ово постане и званичан предлог Албанаца, договор би био практично немогућ и тиме би се клизило у ризик да Београд и Вучић буду оптужени за крах преговора с несагледивим последицама, и по Србију и по њега лично.
Због тога упозоравајуће делују речи шефа државе у среду у Мајданпеку:
Волео бих да се проблем Косова реши једном заувек, али то решење је далеко. Ако смем да прогнозирам, нећемо добити ништа у преговорима са Приштином.
Ове своје сумње председник је поновио и током телефонског разговора с помоћником државног секретара САД Весом Мичелом, коме је пренео да сматра да ће веома тешко доћи до договора Београда и Приштине, али да ће наставити да улаже максималне напоре у постизању трајне стабилности на Западном Балкану.
У разговору је констатовано да Америка пружа пуну подршку дијалогу, који се води уз посредовање ЕУ, као и да се надају постизању свеобухватног и дугорочног решења – наведено је у саопштењу са Андрићевог венца.
Осим о дијалогу Београда и Приштине, Вучић и Мичел разговарали су и о европском путу Србије и унапређењу билатералних односа.
Помоћник државног секретара САД разговарао је и са Тачијем, после чега је председник тзв. Косова саопштио да су се договорили да координишу даље кораке.
Да је Западу најбитнији мир у албанској кући, најбоље потврђује јучерашњи експресни договор Харадинаја и Тачија после упозорења премијера привремених институција у Приштини да ће стати уз опозицију која не одобрава да Тачи у бриселском дијалогу преговара о „границама Косова“.
Њих двојица су се јуче ненајављено састала и, како су пренели приштински медији, усагласила се да се територије између Косова и Србије – не размењују.
Иначе, још пре четири године представници Срба са КиМ размишљали су о томе да Статут Заједнице српских општина направе по узору на Јужни Тирол.
Тада је Томас Видман, председник Скупштине Јужног Тирола, објаснио, за „Новости“, да овај регион има правни статус у оквиру политичке структуре Италије и да је низ законских и административних надлежности пребачен на Јужни Тирол статутом из 1972. године.
Покрајина има примарне и секундарне надлежности.
У примарна овлашћења спадају култура, обданишта, социјална питања, путеви, локални јавни превоз, стамбена насеља, туризам, занатство, трговина, индустрија, пољопривреда, цивилна одбрана и паркови природе. У оквиру ових области Јужни Тирол може да доноси законе без обзира на државне прописе.
Секундарне надлежности су спорт, школство и здравство, док су одбрана, полиција, судство и финансије у државним рукама. Буџет Јужног Тирола износи око пет милијарди евра годишње и пуни се од пореских прихода у покрајини. Од тога, девет десетина остаје у њеној каси, а једна десетина се исплаћује Риму.
Јужни Тирол је аутономна регија у североисточној Италији, смештена у срцу Алпа. Састоји се од две покрајине – Трентина, где се говори италијански, и Болцана, у коме живи немачка национална мањина.
Мировним уговором којим је окончан Први светски рат Јужни Тирол је припао Италији, и тада је почео деценијски спор између Беча и Рима, до постизања решење о аутономији.
Јужни Тирол 1971. добија широку аутономију, а Аустрија се обавезује да се више неће мешати у унутрашња питања Италије.
Па ипак, поједине аустријске странке и данас заговарају да ова регија треба да добије могућност на самоопредељење и да слободно одлучи о сопственој будућности.
Аутор: Е. В. Н.
http://www.novosti.rs/