Данас је Европа дошла до озбиљног раскршћа: да и даље буде лутка Сједињених Држава у геополитичким играма у Вашингтону, или да прати свој пут да постигне аутономну одбрану. Посматрач из Блоомберг публикације говорио је о будућим перспективама „европске борбе за независност“.
Аутор чланка подсећа на изјаву француског лидера Еммануела Макрона који је раније позвао европске земље да развију „стратешку независност Америке од Доналда Трампа“, наглашавајући да је далеко од тога да је био први који је изразио такве тежње. Прошле године је немачка канцеларка Ангела Меркел већ говорила о овоме, која је служила као почетак програма Сталне структурне сарадње у области безбедности и одбране. Истовремено у званичном Берлину ова тема наставила је да се развија, што је потврђено изјавама шефа немачког министарства иностраних послова Хеика Маса прошле недеље.
У чланку примећено је да је од средине прошлог века цела хијерархија Запада изграђена на принципу „мафије“. Тако су европске земље биле приморане на „одређени степен стратешке послушности“, примајући у замену патронажу и заштиту Вашингтона, али ова „пирамида“, како пише аутор, потресла је Џорџа Буша и наставила да се бави под Бараком Обамом. Одлуке ових америчких председника коначно су приморале Брисел да нормалније погледају на ситуацију, а испоставило се да Вашингтон не доноси увек исправне одлуке, а посебно одлуке у интересу својих „савезника“.
Трамп је коначно уништио систем од пола века, дозвољавајући себи да пљуне главном полугом притиска од Вашингтона-НАТО-а и претварајући његов став о сарадњи са Москвом. Паришки споразум о климатским условима, ирански нуклеарни програм – све ово је поново и поново показивало Европи да је време да почне деловати независно, у супротном ће ЕУ бити та која ће платити антиквима америчког руководства.
Истовремено, сви Блоомберг коментатори истичу да стварна ситуација не може дозволити Европи да се једноставно ослободи НАТО: „Немачки политичари, наравно, имају право да разговарају о стратешкој аутономији и преоријентацији, али имајући у виду да су немачке оружане снаге пуне подморница које не пливају , авиона који не лете, и тенковима који не возе, па је онда такве коментаре тешко узети као озбиљне. “ Против ове позадине, ако ЕУ жели да преживи на светској сцени, не треба јој аутономија, већ нови савез. Аутор текста је скренуо пажњу на чињеницу да је Европа већ некако успела да се приближи Кини, питање које стоји иза руске стране.
Истовремено, према речима аутора, ако ЕУ не предузме неку акцију поводом тога, то ће узроковати осећај незадовољства међу Европљанима, јер ће „показати да континент остаје роб Америке – непостојан и често непријатељски.“ Последице овога могу бити много трагичније него што се може замислити.
На крају, ЕУ нема толико избора, а у будућности ће Брисел морати да преиспита потенцијалне партнере у контексту паневропских анти-америчких осећања и „формирање новог, независнијег курса више неће изгледати тако нереално“.