Истрага у Русији решила је сва питања о узроцима рушења авиона Качињског, верзија пољске стране о експлозији није потврђена, саопштила је портпаролка Истражног комитета Русије Светлана Петренко.
„До трагедије је довео скуп фактора, међу којима су и чињеница да командант посаде није предузео правовремене акције да напусти алтернативни аеродром при постојећим временским условима на аеродрому у Смољенску, затим погрешни поступци посаде приликом слетања ван видљивости земаљских оријентира, наставак фазе слетања, као и непостојање потребне реакције и захтеваних радњи при вишеструком активирању система раног упозоравања да се приближава земљи“, рекла је она.
Петренкова је нагласила да је Комитет пажљиво проверио све остале варијанте, а прво се проучавала верзија коју је о експлозији дала Варшава, али она није потврђена. До истих закључака дошли су и специјалисти Међудржавног ваздухопловног комитета (МАК) након сопствене истраге.
„Стога и додатна инспекција фрагмената авиона, ексклузивна жеља пољске стране, коју смо спремни да испунимо у оквиру блиске сарадње у истрази овог случаја“, објаснила је она.
Пољске колеге су у Русију долазиле 11 пута да би радиле са материјалним доказима, подсетио је Истражни комитет. Са њиховим учешћем више пута су спроведене инспекције и места пада авиона и његових фрагмената.
Сада Комитет извршава наредни захтев надлежних органа Пољске о пружању правне помоћи. Од 3. до 7. септембра у њиховом присуству биће изведен додатни преглед агрегата, подсклопова и структурних елемената авиона који се чувају у Смоленску. Да би се утврдио напредак и резултати инспекције, Истражни комитет ће пружити савремену форензичку технику.
Катастрофа код Смоленска
Авион Ту-154, у којем се налазио Лех Качињски, срушио се 10. априла 2010. године приликом слетања на аеродром у руском граду Смоленску, а осим председника у авиону је било још 96 особа.
Међудржавни ваздухопловни комитет је 2011. године објавио завршни извештај о резултатима техничке истраге, према којем је одлука посаде да не оде на алтернативни аеродром препозната као директни узрок пада авиона, а системски узроци били су недостаци у обезбеђивању лета и припреме посаде.
Прва пољска комисија, под руководством бившег министра унутрашњих послова Јержија Милера, дошла је до сличних закључака и назвала као узрок катастрофе спуштање испод дозвољеног минимума председничког авиона, који је кренуо да слеће упркос густој магли. Садашње пољске власти се нису сложиле са извештајем Међународног комитета и закључцима Милерове комисије и одлучиле су да формирају другу комисију.
Спутњик