ТАПИЈЕ на косовскометохијске манастире доступне су и свако може да их види. Оне нису само у историјској науци, духовности и колективном памћењу народа у Покрајини, већ и на фрескама које прекиривају зидове наших светиња. На њима је јасно записано чију баштину чине тамошње цркве и манастири.
Овако у седишту Српске православне цркве одговарају на најновију провокацију Беџета Пацолија, министра у приштинској влади, који је данас у Бечу изјавио да цркве на Косову нису српске, већ „и српске и албанске“. Као наводни пример, он је навео манастир Високи Дечани, за који, како тврди, „постоји доказ да су га заједно градили Срби и Албанци“.
Како је манастир, иначе животно дело приморског неимара из 14. века фра Вите, доспео под ауторство албанског народа, Пацоли није објаснио, али јесте још једном скренуо пажњу на учестале покушаје присвајања српске православне духовне и културне баштине на Косову и Метохији.
„Није први пут да власти у Приштини покушавају да српску културну баштину „покосоваре“ и „поалбанче“, иако за то нема никаквог основа“ – кажу у српској Патријаршији. – Добро се знају ктитори, градитељи, калуђери и верници ових светиња. У борби за креирање непостојеће државности, међутим, потеже се лажни историјски и духовни идентитет. Реч је о покушају очигледне крађе прошлости, која не може дати никакав резултат.
У СПЦ истичу да Албанци имају заслуга за српске светиње, али и да се то односи само на оне који су кроз историју били свесни њихове светости и значаја за све људе.
„Поједине албанске породице су и у најтежим данима водиле бригу о нашим светињама. Нико, никада, међутим, није ни покушао да их присвоји или прекрсти на начин како се то данас чини“ – истичу у Патријаршији СПЦ.
Посезање за српском историјом и културом најчешће се одвија под велом добро познате приче о толеранцији и складном суживоту народа у Покрајини. Хришћанске светиње које су, небројено пута, биле на мети албанских екстремиста, Приштина користи као алиби за наводну мултикултуралност косовског друштва и јак „штих“ у борби за пријем у међународне институције.
Намере Приштине претходних година огољене су током битке за столицу у Унеску. У сржи овог процеса јесте покушај присвајања Пећке патријаршије, Грачанице, Високих Дечана и Богородице Љевишке, које су привремени органи власти у покрајини покушали да прогласе не српским, већ косовским споменицима.
ИСТОРИЧАРИ уметности и археолози су јединствени у ставу да на Косову и Метохији готово да нема албанских споменика пре краја 18. века. Једини изузетак су куле у Метохији, које свакако не датирају из времена немањићке Србије. Џамије и други објекти, посебно у Призрену, типичан су пример оријенталног отоманског наслеђа.
Р.Драговић/НОВОСТИ