Жива и болна су сећања, и после 23 године, неким чудом преживеле једанаесторице Прњаворчана, на ужасе смакнућа и тортура у муџахединским логорима у Ливадама и Каменици код Завидовића (ФБиХ). У међувремену, тројица њих су отишла са овог света.
Нису дочекали да се правди приведу њихови тамничари и џелати. Једино главнокомандујућем муслиманске војске Расиму Делићу изречена је срамна хашка пресуда од три године затвора.
Пред правосуђем БиХ у току је процес против Сакиба Махмуљина, под чијом командом су муџахедини и припадници Трећег (зеничког) корпуса тзв. АБиХ починили најстравичније злочине у протеклом рату.
Санитетлије Прњаворске бригаде, лекар Бранко Шиканић (60) и техничар Велибор Тривичевић (48), на 23-годишњицу голготе се присећају да су их одмах по заробљавању џелати суочили са стравичном смрћу једног саборца.
На левој страни груди била му је велика рана од алатке крампа, који је био тик уз њега. Уз њега је била и одсечена му глава. Нисмо га могли ни препознати – присећају се Шиканић и Тривичевић детаља који се ретко могу видети и на филму.
У јулској и августовској офанзиви исламиста 1995, на Озренско-возућком ратишту малобројнија српска војска је успела да сачува коридор од Озрена до, између Тузле и Зенице, опкољене Возуће. Више од 50 припадника Прњаворске бригаде ВРС је погинуло, рањено и нестало. Само њих 11 преживело је пакао завидовићких логора.
У Ливадама смо морали да љубимо главе Предрага Кнежевића и Момира Митровића. Крв је са њих још капала. Били су тек заклани – сведоче наши саговорници.
Винко Аксентић (58) је такође један од симбола страдања.
Муџахедини су хтели да ме осунете и кастрирају, да ме уштроје. У покушају да се избавим, бацио сам се кроз прозор. Нисам могао далеко да одмакнем, јер су ми онако везаном сметале и панталоне у чизмама – прича Винко, с нескривеним болом у души, али и са застрашујућим телесним ожиљцима после невиђених патњи.
Аксентић се тек после десетак дана повратио из коме, у логору у Каменици, где је пребачено свих 12 заробљених Прњаворчана.
Срећу да ту преживи није имао Гојко Вујичић.
Гојкова рана се уцрвљала. Нису марили на његове вапаје да му попусте жице и окове. Он је почео да бунца питајући их: „Какви сте ви то људи?“ Муџахедин му је испалио метак у десну слепоочницу, а потом му одрубио главу.
Свих нас 11 је било приморано да љуби „брата свог“ – присећају се само неких страхота наши саговорници.
МЕТОДЕ МУЧЕЊА
Укупно 29 дана је 11 Прњаворчана провело у муџахединском логору Каменица у ланцима и оковима на рукама и ногама.
На ланцима смо имали катанце и кључеве. Падали смо у несвест од електрошокова, са сваким покретом сами себе давили жицом везном испод колена за врат.
Имали смо осећај да нам искачу очи, отпадају шаке и стопала стезањем ваздушног црева које је муџахедин надувавао додајући гас на компресору – наводе прњаворски великомученици само неке од муџахединских метода мучења.
Н. ЂУРИЋ
http://www.novosti.rs/