Београдски Привредни суд, како сазнају „Новости„, донео је и другу пресуду којом признаје принудну наплату судских трошкова једној српској фирми која је изгубила спор за своју имовину у Хрватској! Реч је о решењу од 22. августа којим се налаже извршење пресуде против Југобанке у стечају. Са њеног рачуна принудно ће бити наплаћено 3.215 евра.
То је само један од мноштва спорова које бивше југословенске банке са седиштем у Београду воде у Хрватској. Према нашим информацијама, број премашује 30, а број укупних спорова које воде српска предузећа већи је од 80.
Прво решење да се призна хрватска судска пресуда Привредни суд донео је пре мање од месец дана, када је наложио принудну наплату од 150.000 евра за трошкове изгубљеног поступка београдском предузећу „Младост турист“. Ова фирма већ се жалила Привредном апелационом суду.
Српске фирме узалуд од Хрватске траже реституцију некретнина конфискованих деведесетих. Тамошњи судови их масовно одбијају, уз образложење да имовина не може бити враћена док Београд и Загреб не потпишу билатерални споразум којим се регулише Анекс Г Споразума о сукцесији (Београд, насупрот томе, директно примењује Анекс Г).
Уколико београдски Привредни апелациони суд сада потврди ове две првостепене пресуде, прети опасност да све српске фирме, осим што су остале без имовине, плате и милионске судске трошкове. Тако испада да српско правосуђе легализује конфискацију српске имовине у Хрватској!
Од око 180 овдашњих фирми које траже реституцију отетих некретнина, вероватно највреднију имовину потражује НИС: 30 пумпи, одмаралишта у Ровињу, Макарској, Хвару и Брачу, складишта и пословни простор, улагања у Јадрански нафтовод… Међутим, ни тужбени захтеви Југобанке нису мали – око 200 милиона евра. Шест спорова односи се на некретнине у Ријеци, Сплиту, Загребу, Подравској Слатини, на Крку и Хвару. Инвестбанка је такође имала много експозитура у славонској жупанији, а Град Београд неколико објеката у Јелси, на Хвару, од 10.000 квадрата.
– Ово питање не може се посматрати из позиције да ли јесу или нису испуњени формални услови за признање стране судске одлуке, а потом и доношење решења о извршењу по захтеву страног правног лица – каже адвокат Иван Симић. – Ако се узме у обзир да су наши судови у истим чињеничним и правним стварима признавали захтеве за утврђење права својине хрватским правним лицима (иако су ти захтеви били значајно слабије утемељени него наши у Хрватској), онда је неспорно да су те стране судске одлуке чије се признање тражи супротне нашем правном поретку. Приликом одлучивања о дозволи принудне наплате у корист хрватских правних лица ово се мора узети у обзир.
Симић се слаже да признања одлуке о трошковима поступака вођених у Хрватској на мала врата уводе ове одлуке у наш правни систем:
– Тиме фактички наш правни поредак индиректно признаје и прихвата те одлуке, за које је апсолутно јасно да дерогирају право својине.
ВЕЛИКА ПОТРАЖИВАЊА „ГЕНЕКСА“
Међу атрактивнијим некретнинама које у Хрватској потражују власници из Србије јесте зграда Хрватског фудбалског савеза у Загребу, која је припадала „Генексу“. Ова фирма у Хрватској има и 37 станова, хотел у Ровињу, одмаралишта у Дубровнику. Реституцију траже и крагујевачка „Застава, „Тигар“, „Путник“, „Центротекстил“, ЕИ „Ниш“…
Аутор: Б.Црњански Спасојевић, Новости