Србија је у бившим југословенским републикама оставила на хиљаде војних станова, али и покретну војну имовину која је отета приликом повлачења ЈНА. Колика је вредност те имовине, али и оне коју траже остале бивше југословенске републике, знаће се 13. септембра, на састанку Међуресорне радне групе за спровођење Анекса А Споразума о сукцесији. Ово је први састанак на тему Анекса А од када је почела деоба, а домаћин му је Београд.
Очекује се да ће на скупу бити постављен оквир будућих преговора, да ће се изаћи с подацима о томе шта спада у војну имовину и шта ко тражи. Највеће захтеве испоставиће Србија и Хрватска.
Како су израчунали хрватски експерти при тамошњем Министарству одбране, вредност имовине некадашње Југословенске армије износи 70 милијарди долара, од чега Загреб тражи 10 милијарди – осам од Србије и две од Црне Горе. Између осталог, потражују тенкове, артиљерију, подморнице, бродове…
Колико је њихова процена тачна показаће архиве бивше СФРЈ, јер би, како очекују представници ексрепублика од Београда, за ову прилику требало да се отвори документација која је припадала некадашњем Савезном секретаријату за народну одбрану, похрањена у Србији.
Иначе, према Споразуму о сукцесији из 2004. године, непокретна имовина (касарне, војне команде, одмаралишта) преносе се на државу сукцесора на чијој се територији налазе, па она не би ни требало да буде тема разговора.
Загреб је до сада једини јавно иступио са захтевима, али и даље није именовао свог представника у Мешовитој радној групи.
Од фебруара, када је први пут најављен скуп у Београду, „пљуште“ захтеви из Хрватске за више од 500 тенкова, за хеликоптерима, канадерима… Како тврде, више од 80 одсто флоте бивше Југословенске ратне морнарице завршило је у Боки Которској, а од Црне Горе се у натури тражи враћање школског брода „Јадран“ и „миг-21“ Рудолфа Перешина.
Хрватска се спрема да од Србије тражи и ВМА
Да ће сукцесија имовине некадашње ЈНА бити изузетно тежак посао истиче војни аналитичар Александар Радић.
Према његовим речима, Хрвати, али и остале комшије, наступиће са ставом да је Србија од ЈНА узела све за себе, при чему се често манипулише вредношћу имовине, а посебно војне технике. Копља ће се посебно ломити око станова којима је располагала ЈНА у свим републикама.
Према тврдњама Саве Штрпца из „Веритаса“, само у Хрватској, Срби – цивили, војна лица и полиција, оставили су између 40.000 и 50.000 станова, од чега је немали део припадао војсци, а за сада је само 2.000 захтева из програма стамбеног збрињавања позитивно решено.
Хрвати инсистирају да је од ресурса ЈНА Србији припао највећи део научних капацитета – пре свега Војнотехнички центар у Жаркову, Техничко-опитни центар, ВМА… И ту треба очекивати неку врсту захтева или предлога за компензацију – каже Радић.
Словенци су, према његовим речима, посебан проблем, будући да је ЈНА приликом повлачења из ове републике, у октобру 1991, део наоружања и технике оставила на чување тамошњим властима. Постојао је договор, орочен до завршетка сукцесије државне имовине, али то питање никада није до краја затворено.
Најмање проблема требало би да буде са Македонцима, будући да се, по закљученом споразуму, ова држава одрекла свих захтева према имовини Армије.
МОГУЋА АРБИТРАЖА
Професор права Миодраг Орлић, секретар Комисије за израду Грађанског законика Ратомир Слијепчевић и новосадски адвокат Зоран Ристић сачинили су Преднацрт извршног споразума између влада Србије и Хрватске, који би требало да олакша примену Анекса Г Споразума о сукцесији.
Очекује се да овај предлог буде предочен хрватској делегацији на предстојећем скупу. Њиме се предвиђа натурална реституција или обештећење за имовину одузету деведесетих. Уколико овај акт званично буде понуђен и Хрватска га не прихвати, могућа је међународна арбитража.
В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ, Р. ДРАГОВИЋ
http://www.novosti.rs/